За кога неће важити платни разреди?

20 октобра, 2015

Нацрт закона о платама у јавном сектору од јуче је на јавној расправи, а у Скупштину Србије требало би да стигне до краја године. Мото будућег закона за све оне који добијају плату из републичког буџета требало би да буде да за исти посао буде иста плата. Наиме, сви који плату примају из буџета, осим јавних предузећа, биће распоређени у 60 платних разреда. Најмање планирана плата у јавном сектору од Нове године требало би да буде 22.000, а највећа 155.000 динара, што значи да би за најједноставније послове коефицијент био један, а за најсложеније седам и по.
Планирано је да се тим законским актом смање велике неуједначености који сада постоје, што ће се и урадити у државним институцијама, као што су државна управа, здравство, социјална заштита, просвета, култура и спорт. Међутим, овим законским актом неће бити обухваћена примања у јавним и комуналним предузећима, али ни свих постављених лица, попут градоначелника, министара, гувернера, судија и посланика. Биће заштићене и плате омбудсмана и повереника.
По образложењеу Министарства државне управе, јавна и комунална предузећа нису у њиховој надлежности већ у ресору Министарства привреде, које треба да донесе прописе о примањима у њима, док су функционери посебна категорија, за коју ће у 2016. години бити донета нова правила.
Пошто из Министарства привреде још увек нема најава о припреми прописа којима се ограничавају плате у јавним и комуналним предузећима, нити се назиру правила по којима ће плату од почетка 2016. године добијати функционери, остаје уверење да ће директори појединих јавних предузећа, али и државних институција, и даље примати плате неколико пута веће од челника Србије.
Наиме, иако је Влада Сребије још у другој половини 2013. године скројила закон који је требало да заведе ред у дебљини коверата државних функционера и директора јавних предузећа, јавна је тајна да челници појединих државних фирми и даље имају за српске прилике енормно високе плате. Тако се већ дуго у јавности помиње плата, а тако ће се наставити и од Нове године јер је и он изузет законом о платама, Душана Бајатовића, који прима плату као директор „Србијагаса”, али и новац од „Југосгаса” и „Банатског Двора”. Недавно је Бајатовић изјавио да његова плата у „Србијагасу” износи око 1.500 евра месечно, а да добија накнаде за учешће у надзорним одборима – још 10.000 евра од „Југоросгаса” и од складишта гаса „Банатски Двор” 5.000 евра. Он је устврдио да надокнаде које добија даје у хуманитарне сврхе, и да то „може лако да се провери”. Помињаће се и велика плата гувенерке Јованке Табаковић и њена наводна зарада од 558.000 динара, али и висока плата директора „Поште Србије” Милана Кркобабића, као и директора других јавних предузећа, од којих су многа годинама на грбачи државе јер исказују велике губитке.
Љ. Малешевић
Неке ће и да закачи
Нови прописи важиће за око пола милиона запослених у јавном сектору.
Конкретно, то значи да ће од Нове године директори појединих државних агенција или Фонда ПИО имати плату у просеку и двадесетак хиљада динара мању.
Извор: Дневник

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама