Зашто је ауторитативно васпитање боље?

28 маја, 2021

Шта је ауторитативно родитељство?

Ауторитативно родитељство са друге стране, поставља правила узимајући у обзир жеље детета.

Овај тип васпитања носи и пуно изазова за обе стране. Родитељи дају емоционалну подршку када се нешто уради како треба. Али, ако се дете не понаша лепо, дисциплином ће научити лекцију.

Ауторитативним родитељима није најважније да дете буде слепо послушно, већ да оно учи из својих грешака.

Истраживања су показала да ауторитативни родитељи чешће одгајају децу која су више самостална, ведрија и имају уопштено боље психолошко стање.

Сада долазимо до очигледног одговора да је између ауторитарног и ауторитативног, боље ауторитативно васпитање. Али зашто?

Дијана Баумринд, немачки психолог која је развила првобитну поделу стилова родитељства је назвала ауторитативно родитељство “баш правим начином”, јер су студије показале да су деца ауторитативних родитеља успешнија и да имају више оптимистичан став.

Foto: Canva

 

 

Истраживање психолога на Темпл универзитету је показало да деца тинејџери ауторитативних родитеља показују боље резултате у школи и да имају веће шансе да успеју у каснијем академском образовању.

Још једна студија објављена у Америчком удружењу психолога је открила да су адолесценти које су одгајали ауторитативни родитељи били више сигурнаи у своје способности и мање склони проблематичним понашањима, као што су злоуботреба алкохола и дрога и агресија према другима.

Разлог томе? Тајна лежи у одржавању равнотеже између дисциплине и брижности. Ауторитативни родитељи користе позитивну, тзв. индуктивну дисциплину која омогућава деци да размишљају логично о томе како њихово понашање утиче на друге.

Идеја је да се детету уместо кажњавањем и претњама, конструктивно и несебично објасне последице неког понашања. За мало дете то може да буде једноставно објашњење да нешто не дира, као на пример: “Не дирај то! Превише је вруће! Може да те опече! Док за старије дете то може да буде објашњење, (али не инструкција), о томе зашто одређена правила постоје.

Доказано је да чак и најмлађа деца осећају емпатију и желе да буду од помоћи. И то је основни резон овог приступа. На овај начин ми помажемо детету да развија свест о томе како његово понашање утиче на друге.

У исто време, ауторитативни родитељ ослушкује потребе свог детета и подржава га онда када је то потребно. Показујући притом пуно љубави и топлине.

Како то функционише и како можете да примените овај приступ са својим дететом?

Дајте детету охрабрење и хвалите га када ради добре ствари. На пример, “Баш је лепо што си био љубазан према свом другару.”

Када се дете не понаша лепо, користите позитивну дисциплину да научите дете лекцији. На пример “Зато што ниси почистио неред у соби на време, мораћемо да пропустимо забаву. Ово ће се десити сваки пут када не будеш поспремио своју собу.”

Оно што је изазов код оваквог родитељства јесте пронаћи праву меру између строгости и флексибилности. Потребно је поставити јасна правила, док у исто време ова правила треба прилагођавати у складу са дететовим тренутним стањем, расположењем и другим околностима.

Оно што можете да урадите јесте да заједно са својим дететом (када је довољно велико) направите списак понашања које се толерише и које се не толерише. Објасните логичне узроке сваког понашања и природне последице које долазе – укључујући то како његово понашање утиче на друге.

Ауторитативан родитељ пре свега треба да буде добар психолог свом детету, и отуда важност повезивања са дететом. Како разговарате са дететом? Које тактике користите да резонујете са њиме? Како се односите према дететовим осећањима?

Поштујте осећања свог детета и покажите му да оно у себи има способност да постане отпорно. – др Шефали Цабари, ауторка књиге “Свестан родитељ”

 

Следеће тврдње могу да вам буду добар водич у примени овог приступа у васпитању.

Ауторитативни родитељ се углавном слаже са следећим тврдњама:

Узимам у обзир дететове жеље и осећања пре него што захтевам нешто од њега.
Храбрим дете да прича о својим осећањима.
Покушавам да му помогнем када је уплашено или фрустрирано.
Објашњавам детету разлоге за очекивања која имам од њега.
Поштујем мишљење свог детета и подстичем га да га дели самном, чак и када се оно разликује од мог.

Родитељи који су мање ауторитативни имају овакве тврдње:

Пуштам дете да се извуче и не заврши ствари које би требало да заврши.
Подмићујем дете да би урадило оно шта желим.
Разбесним се на своје дете.
Кажњавам дете тиме што му ускраћујем нежност.

Извор: Бебоклуб

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама