Завршни испит: које су разлике у односу на прошлу годину

јун 11, 2017

Све спремно за завршни испит, који у среду почиње да полаже око 69.000 осмака, а прво на реду је тестирање из српског. Министарство просвете не открива у којој штампарији се израђују тестови за полагање

Тестови за малу матуру већ су у штампи, а ове године, ради веће безбедности, Министарство просвете је одлучило да у тајности држи податке о штампарији која је задужена за израду тестова. За генерацију од 69.000 осмака спремно је 72.000 тестова, који ће до школских управа, а потом и школа, стићи у сигурносним кесама и нико неће моћи да их види до среде, када је први дан тестирања.
Осмаци ће у среду од девет до 11 часова полагати завршни испит из српског, односно матерњег – мађарског, албанског, босанског, румунског, русинског, словачког и хрватског језика. Тест из математике заказан је за четвртак, 15. јун, у десет часова, а комбиновани тест у петак, 16. јуна, у исто време. За све ученике задаци из математике и питања са комбинованог теста – из физике, хемије, биологије, географије и историје – биће исти, само ће са српског бити преведени на мањинске језике. Задаци из матерњег језика и књижевности писани су за сваки језик посебно.
– У припреми задатака учествовали су и наставници из основних и средњих школа, уз супервизоре са факултета – објашњава за “Новости” Драгана Станојевић, руководилац Центра за испите у Заводу за вредновање квалитета образовања, који је задужен за припрему матурских тестова. – Kао и претходних година, поштоване су безбедносне мере, а приступ Центру имале су само особе са посебним овлашћењима.
Завод је задужен и за припрему и штампу тестова на Брајевом писму, као и мањи број тестова за ученике који су ранијих година по другачијим програмима завршили осми разред.
Завршни испит за ову генерацију осмака, у односу на претходне, разликоваће се само у већем броју “отворених питања” на тесту из српског, тј. биће мање задатака са понуђеним одговорима, а више оних где ће ученици сами уписивати решења.
– Правила су остала слична као и претходних година. Директори ће тестови преузимати из школских управа на сам дан полагања, до седам ујутру, и мораће да брину о њиховој сигурности. Сами се изјашњавају да ли им је потребна полицијска пратња за транспорт тестова до школе – каже Весна Недељковић, помоћница министра просвете за основно образовање. – Наставници и супервизори неће дежурати у својим матичним школама, већ у другима, где не познају децу. Обавеза дежурних наставника је да све припреме за ученике, који треба да стигну у просторије за полагање најмање пола сата пре тестирања.
 

ВРАЋАЈУ СЕ БОДОВИ СА ТАKМИЧЕЊА
УЧЕНИЦИ од ове године поново могу да рачунају да ће се боље рангирати захваљујући бодовима освојеним на такмичењима. Рачунаће се само бодови из предмета који се полажу на завршном испиту. У обзир ће се узимати награде освојене у осмом разреду, а са међународних такмичења прво место носиће 12, друго осам, а треће шест бодова, док се државног такмичења прво место обезбеђује шест, друго четири и треће два бода. Уколико ученик има више награда, у обзир ће се узимати најбољи резултат.

И ове године полагаће се у великим салама – фискултурним или свечаним или у неким другим просторијама у којима је могуће сместити велики број ученика. Према речима Весне Недељковић, најважније је да деца дођу одморна и наспавана на полагање. Саветује им да не журе у давању одговора, јер ће времена бити довољно, а у свакој просторији, сат ће бити на видном месту.
– Признаваће се само одговори написани хемијском оловком, тако да деца треба да провере да ли су на исправан начин уписала сва решење. И дежурни наставник има обавезу да, када ученик преда тест, провери да ли су сви одговори уписани хемијском оловком – подсећа наша саговорница.
На сваком тесту биће по 20 питања, а ученик који одговори тачно на сва питања може да освоји максимално десет бодова на једном тесту, укупно 30. Још 70 бодова имаће ученици са свим петицама у шестом, седмом и осмом разреду. Број бодова из школе израчунава се тако што се успех из шестог разреда, заокружен на две децимале, помножи са четири, а успех из седмог и осмог са пет.
Највише бодова, према резултатима из претходних година, биће потребно за упис у медицинске и економске школе, али и у гимназије. Прошле године је профил медицинска сестра-техничар највише ученика ставило на врх листе жеља – чак њих 4.267. На другом месту био је економски техничар, који је био прва жеља 3.459 ученика, на трећем месту техничар друмског саобраћаја, који је највише желео 3.371 ђак и на четвртом, са 2.483 изказане прве жеље – електротехничар рачунарства.
Новина на овогодишњем упису биће већи број занатских профила, на којима ће се ученици образовати према дуалном моделу. Ново је и што једна стручна школа, Фармацеутско -физиотерапеутска, добија двојезичну наставу, на српском и енглеском, као и увођење већег броја одељења у гимназијама за ученике надарене за информатику, који су већ полагали и пријемни испит. На пријемном су већи били и ђаци који желе да упишу Математичку, Филолошку или одељења гимназија за ученике надарене за физику или математику, као и ђаци који су се определили за уметничке школе. Ипак, сви они излазе и на завршни испит, јер без њега не могу да добију диплому о завршеној основној школи. И ове године у средње школе моћи ће да се упишу и ученици који на малој матури не освоје ниједан бод.
И. МИЋЕВИЋ
Извор: Новости

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Један коментар на "Завршни испит: које су разлике у односу на прошлу годину"

  1. Nastavnik каже:

    zadatke resavaju svaki dan od 9,00 do 11,00 casova
    a ne kako u tekstu pise

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама