Деветогодишњак из ОШ “Војвода Мишић” који је пре прошле недеље физички напао школског друга, терорише целу школу и нико не може да му стане на пут, девојчица из једне основне школе у Земуну покушала је да се обеси и то два пута, а пре нешто више од три месеца ученик је ударио наставницу Техничке школе у Младеновцу. Инциденти у школама се ређају, а решења проблема нема ни на видику.
Неадекватне казне, слаба сарадња родитеља и наставника, али и велика права која су деци дата разлози су за инциденте који се све чешће дешавају у школама, сматрају запослени у просвети. Ипак, већ годинама се ништа не предузима, професорима су све више руке везане, па не знају како да се изборе са контантним проблемима.
– Наставник више не сме основца ни у ћошак да пошаље, а то је минимална казна која је раније коришћена. Једино што је професору дозвољено јесте да дете пошаље код психолога и педагога на разговор, они тамо попричају са њим и дете се врати назад. Код неких ученика то буде довољно да се смире, а има оних који уопште не одреагују на њихове савете – рекао је за Блиц Владан Исаковић, из Форума основних школа.
Решење за овај проблем он једино види у томе да Министарство просвете донесе правилник о томе како кажњавати ђаке.
Основци се не могу избацити из школе без пристанка родитеља, док се средњошколци могу пребацити у другу установу. Ипак кад они оду у другу школу, као што је отишао дечак из Младеновца, нико не зна да је био избачен или правио проблеме већ је он тамо нови ученик без икакве мрље. Баш из овог разлога постоје неке индиције за отварање досијеа сваком ђаку у школи. Тако ће се знати све о њему и можда ће деца водити мало више рачуна о понашању. Колико ће се то код нас “примити” не знам, али мислим да би много помогло – каже Исаковић.
Слично мишљење дели и Слободан Брајковић из “Синдиката просвете”. Он сматра да школа и кућа треба да функционишу заједно.
– Психолог, педагог, директор, разредни старешина и родитељи морају бити тим. Сви они утичу на понашање ученика. Оно што не успеју наставници треба да допуне родитељи и обратно. Они морају сарађивати и никако не смеју бити једни против других. Док год не будемо тако функционисали имаћемо проблематичну децу. Уколико неко од њих затаји мора бити кажњен. Веома је битно да се кажњавају и родитељи па да тако буду у обавези да више воде рачуна о деци и да знају шта њихова деца раде – тврди Брајковић.
Он сматра да су наставници, због све мањих права и све чешћих отказа, почели да се склањају од проблема, да не би били истерани због ситнице и да не би изгубили своје парче хлеба.
Наставник из XIV Београдске гимназије је суспендован јер је лупио књигом о сто како би пробудио ђака који је спавао на часу. Зар да се деси тако нешто? Ето, зато наставници ћуте. Нико не сме против ђака и родитеља јер су превише заштићени – каже Слободан.
ДЕЦА ИМАЈУ СУВИШЕ ПРАВА, А НЕ ЗНАЈУ ОБАВЕЗЕ
– Ја се лично нисам налазила у непријатним ситуацијама, моји ђаци су увек били дивни, али сматрам да све иде из куће јер је дете ипак нечији производ. Деца имају сувише права, а не знају које су њихове обавезе. Пошто знам колико се све истумбало последњих година јер јако дуго радим, ја сам у потпуности уз своје колеге и сматрам да се морају наставницима дати већа права као и да се нешто мора променити у процесу кажњавања ђака – рекла је за “Блиц” Марина Копиловић, наставница енглеског језика из једне београдске основне школе.
Извор: Блиц
Неадекватне казне, слаба сарадња родитеља и наставника, али и велика права која су деци дата разлози су за инциденте који се све чешће дешавају у школама, сматрају запослени у просвети. Ипак, већ годинама се ништа не предузима, професорима су све више руке везане, па не знају како да се изборе са контантним проблемима.
– Наставник више не сме основца ни у ћошак да пошаље, а то је минимална казна која је раније коришћена. Једино што је професору дозвољено јесте да дете пошаље код психолога и педагога на разговор, они тамо попричају са њим и дете се врати назад. Код неких ученика то буде довољно да се смире, а има оних који уопште не одреагују на њихове савете – рекао је за Блиц Владан Исаковић, из Форума основних школа.
Решење за овај проблем он једино види у томе да Министарство просвете донесе правилник о томе како кажњавати ђаке.
Основци се не могу избацити из школе без пристанка родитеља, док се средњошколци могу пребацити у другу установу. Ипак кад они оду у другу школу, као што је отишао дечак из Младеновца, нико не зна да је био избачен или правио проблеме већ је он тамо нови ученик без икакве мрље. Баш из овог разлога постоје неке индиције за отварање досијеа сваком ђаку у школи. Тако ће се знати све о њему и можда ће деца водити мало више рачуна о понашању. Колико ће се то код нас “примити” не знам, али мислим да би много помогло – каже Исаковић.
Слично мишљење дели и Слободан Брајковић из “Синдиката просвете”. Он сматра да школа и кућа треба да функционишу заједно.
– Психолог, педагог, директор, разредни старешина и родитељи морају бити тим. Сви они утичу на понашање ученика. Оно што не успеју наставници треба да допуне родитељи и обратно. Они морају сарађивати и никако не смеју бити једни против других. Док год не будемо тако функционисали имаћемо проблематичну децу. Уколико неко од њих затаји мора бити кажњен. Веома је битно да се кажњавају и родитељи па да тако буду у обавези да више воде рачуна о деци и да знају шта њихова деца раде – тврди Брајковић.
Он сматра да су наставници, због све мањих права и све чешћих отказа, почели да се склањају од проблема, да не би били истерани због ситнице и да не би изгубили своје парче хлеба.
Наставник из XIV Београдске гимназије је суспендован јер је лупио књигом о сто како би пробудио ђака који је спавао на часу. Зар да се деси тако нешто? Ето, зато наставници ћуте. Нико не сме против ђака и родитеља јер су превише заштићени – каже Слободан.
ДЕЦА ИМАЈУ СУВИШЕ ПРАВА, А НЕ ЗНАЈУ ОБАВЕЗЕ
– Ја се лично нисам налазила у непријатним ситуацијама, моји ђаци су увек били дивни, али сматрам да све иде из куће јер је дете ипак нечији производ. Деца имају сувише права, а не знају које су њихове обавезе. Пошто знам колико се све истумбало последњих година јер јако дуго радим, ја сам у потпуности уз своје колеге и сматрам да се морају наставницима дати већа права као и да се нешто мора променити у процесу кажњавања ђака – рекла је за “Блиц” Марина Копиловић, наставница енглеског језика из једне београдске основне школе.
Извор: Блиц
Znate kako, roditelji uglavnom dolaze na roditeljske sastanke da bi analizirali rad, tj jest lik i delo nastavnika umesto analize rada i ponasanja svoje dece. Kada bi deca provela vreme uceci, nad knjigom onoliko koliko potrose na price sta nastavnik jeste i sta nije uradio, koje su mu boje oci i trepavice i dal ima stare ili nove cipele skoro sva bi imala cetvorke i petice bez obzira da li su prosecna ili ne. Vratite nastavnicima dostojanstvo i mehanizme putem kojih mogu da odrze sopstveni autoritet pa ce i deca ponovo biti deca a ne izgrednici, pa ce svaki roditelj tri puta de meri sta ce reci i kako ce se ponasati u skoli.
I da dodam. U prosvetnog radnika se stalno sumnja. Njegovo znanje i vestine su stalno pod lupom javnosti. Takav stav je plasiran od strane poslodavca, a lako je uhvatio koren u siroj javnosti. Pa onda nekako dodje i logicno to sto deca ne postuju nastavnike, jer ne postuju ih ni oni koji su ih postavili, kao ni roditelji. Kazu da je nastavnik profesija, a svaku profesiju krase nezavisnost i samostalnost. Nalaze profesionalaca ne mogu osporiti laici. A to je redovna pojava u prosveti. Nastavnik je ovde ubogi pion, jedna prepreka, koju treba nekako preskociti ili zaobici.
Svaka skola bi teebala da uvede obavezan rad ucenika u skoli u odrzavanju cistoce ucionica.Svaki roditelj bi sa time bio upoznat.Takodje,ko nece da bude pristojan i kulturan i necd da prihvati standard ponasanja i obaveze bio bi ka njen sa dodatnom satima u popodnevn satima rada u skoli.