Поклањање оцена, неуједначени критеријуми оцењивања, нереално велики број вуковаца на крају основне школе – све то потврђује да је оцењивање једна од најслабијих карика домаћег образовног система.
На такав закључак указује и најновији извештај Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања о реализацији последње мале матуре, али и ранији подаци из спољашњег вредновања квалитета рада школа, по којима је у само 40 одсто школа остварен стандард који се односи на квалитет оцењивања.
А ево шта каже статистика.
Око 40 одсто прошлогодишњих малих матураната је осми разред завршило са одличним успехом, а сваки пети са петицама из свих предмета. Поред тога, мали број ученика се налази непосредно испод границе врлодоброг и одличног успеха (просек 3,3 и 3,4 односно 4,3 и 4,4), али их је много више са просеком 3,5 и 4,5.
Просечан општи успех у осмом разреду за ову генерацију износи чак 4,05.
Из осмолетке је са дипломом „Вук Караџић“ лане изашло 13,4 одсто ђака.
Дакле, сваки седми ученик у генерацији се издваја као изузетан, не само у погледу знања, односно одличног познавања наставних садржаја већ и у смислу додатног ангажовања вреднованог кроз минимално једно признање или награду.
У неким школским управама бележи се још већи број вуковаца – у Лесковцу је то сваки пети ђак, у Нишу и Јагодини их има 16,3 одсто.
На основу ових, али и податка да велики број ученика има петице из предмета који су били тестирани на завршном испиту (пре свега из биологије, географије и историје), очекивало би се да резултати на малој матури буду бољи.
Статистика, међутим, показује да је просечно постигнуће на тесту из српског језика било 11,92, из математике 10,46, а на комбинованом 11, од могућих 20 бодова.
Испитивањем повезаности школских оцена и резултата на матури, утврђено је да постоји тренд раста постигнућа у складу са оценом из датог предмета, али стручњаци кажу да се очекивало да та корелација буде виша.
Дошло се и до закључка да су критеријуми за школску оцену прилично варијабилни и да постоји размимоилажење у захтевима које различите школе постављају пред ученике за добијање исте оцене.
У прилог свему овоме говоре подаци да ученици са истом оценом имају неуједначене резултате на малој матури, као и да ђаци са различитим оценама показују исто знање на завршном испиту.
То практично значи да ђак који има двојку може да „добаци“ до републичког просека на тесту, и да, рецимо, ученик са тројком у некој школи постиже исти резултат на матури као његов вршњак који у другој осмолетки има петицу.
Стручњаци указују да неједнаки критеријуми оцењивања доводе у питање правичност селекције ученика при упису у средњу школу, те да то у најнеповољнији положај ставља ђаке који остварују висока постигнућа, а похађају школе са високим критеријумима оцењивања.
„Нарушавање принципа правичности у оцењивању, поред директних последица које изазива, ученицима индиректно шаље вредносно негативну поруку, при чему васпитна улога школе може да изгуби на значају. Уједно, овакав начин оцењивања онемогућава разликовање школа и наставника који свој посао раде савесно и одговорно од оних који то не чине“, пише у Заводовој анализи.
У прилог томе да школске оцене не одражавају увек знање, сведочи и налаз како су вуковци урадили малу матуру. Постигнуће вуковаца на сва три теста је, као што је било очекивано, више у односу на републички просек. Међутим, и овде је примећено да се резултати вуковаца на завршном испиту веома разликују, не само унутар округа, већ и на различитим тестовима, а треба имати у виду да су ова деца из свих предмета током целокупног школовања имала петице.
Такође, у појединим окрузима је не тако мали број вуковаца имао исподпросечна постигнућа. Рецимо, на тесту из српског чак 13 одсто вуковаца у Косовском и Косовско-поморавском округу остварило је резултат испод републичког просека. Сваки пети вуковац у Косовском и скоро сваки седми у Борском округу није успео да „добаци“ до просека Републике на тесту из математике.
Обучити наставнике
Стручњаци Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања указали су и на неке објективне околности које су утицале на горе поменуте налазе. Тако се, између осталог, истиче да је завршна година школовања када се полаже матура специфична ситуација и за наставнике и за ђаке, те да је један од фактора који може утицати на успех ученика повећана мотивација за учење него у претходним разредима. Указују и да су оцене у великој мери показатељ успеха на тестовима знања, али да се не може очекивати потпуна повезаност. Јер школско оцењивање је, објашњавају, континуирани процес формативног и сумативног праћења и процене ученичког постигнућа, али се изражава једном бројчаном оценом. С друге стране, резултати завршног испита осликавају ученичко знање у неколико сегмената градива, остварено у изолованој ситуацији. Ипак, струка констатује да квалитет оцењивања у школи треба побољшати, између осталог и кроз обуке наставнике за примену Правилника о оцењивању, како би оно било поузданије и објективније.
В. Андрић
Извор: Данас