Скоро трећина деце млађа од три године има тешкоће у психофизиолошком развоју и развоју говора, а из године у годину повећава се број малишана који имају проблема с муцањем, школским постигнућем, пажњом, хиперкинетичким и поремећајима из аутистичног спектра.
Др Љиљана Аврамовић, в. д. директора Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију „Др Цветко Брајовић”, који ове године обележава пола века постојања, примећује да ова здравствена установа данас прима већи број пацијената са аутистичним поремећајима.
„То не значи да је у порасту број аутистичне деце – разлог је боља детекција, већа обухваћеност деце тријажним прегледима, проширена сазнања о аутистичним поремећајима, као и проширење мреже институција, како у приватном тако и у државном сектору, које прихватају пацијенте са овом врстом проблема у комуникацији и социјалној интеракцији. Захваљујући бољој едукацији стручњака који се баве развојном проблематиком, овај поремећај се боље и раније дијагностикује. На наше велико задовољство, теорија о хладном мајчинству, односно родитељству, које се деценијама сматрало узроком настанка аутистичног поремећаја, постала је део историје”, истиче др Аврамовић.
На питање да ли пораст деце са говорним поремећајима – муцањем, неправилним изговором речи и каснијим проговарањем – можемо довести у везу са чињеницом да се деца малтене од пелена држе у рукама мобилни телефон, а да се родитељи мање баве њиховим језичким развојем, наша саговорница каже:
„Има истине у томе да су деца од раног развојног периода све више изложена дуготрајним видео-садржајима. Таблети и мобилни телефони родитељима често служе као замена за вербалну размену с дететом, која подразумева и друге облике размене попут визуелне, тактилне и емотивне. Сам стил савременог живота, постављање високих професионалних и економских циљева, свакако смањује контакт родитеља са дететом, што битно утиче на општи психомоторни развој.”
Какво понашање детета је знак да ваља потражити помоћ стручњака?
„Родитељи могу да се обрате стручњацима овог завода ако имају било какву сумњу или несигурност да њихова беба има неки развојни проблем, поготову ако је она превремено рођена или је на рођењу добила ниску оцену (такозвани Апгар скор). Ако дете не реагује на звуке, не прати родитеља погледом, не показује интерес за предмете или их истражује на необичан начин, касни с проговарањем, ако је дететов развој моторичких способности успорен, ако није заинтересовано за играчке. Аларм је и ако малишан не реагује на налоге родитеља или је незаинтересован за говор околине, ако муца или је његов изговор неразумљив за окружење, ако сиса прст, чупка косу, нетолерантан је на фрустрацију, има ноћна умокравања – све су то знаци да се психофизички развој можда не одвија како треба и да родитељи треба да потраже помоћ стручњака што пре – пре свега због ’пластичности’ нервног система у раном развојном периоду”, каже др Љиљана Аврамовић.
Директорка Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију истиче да су нарочито поносни на стационар у Липовици у оквиру кога се обавља и интензивна едукација родитеља о начину бављења дететом у односу на његове специфичне потребе.
„У данашње време ово би се назвало ’школа родитељства’ за децу с посебним потребама. У оквиру стационарног боравка пацијенти бивају прегледани од стране више стручњака који покривају различите домене развоја детета. Претходних година значајно смо обогатили материјално-техничку основу рада, побољшали комфорност боравка пацијената, као и услове рада запослених. Досадашња одлична сарадња с Министарством здравља резултирала је знатним побољшањем квалитета услова стационарног боравка пацијената и пратилаца, а у току је опсежно реновирање овог објекта”, закључује наша саговорница.
Аутор: Катарина Ђорђевић
Извор: Политика