У градовима широм Србије данас су одржани протести просветних радника. Наставници, али и помоћно и ваннаставно особље, окупили су се данас у Београду, Нишу, Чачку, Врању и другим местима широм Србије како би указали на проблеме с којима се суочава образовни систем Србије.
Према подацима Уније синдиката просветних радника Србије, штрајку се прикључило 600 школа. Захтеви су јасни: смањење броја ученика у одељењима на 24, повећање плата за 12% и измену закона у области основног система образовања и васпитања.
Председник Синдиката просветних радника Ниша Владан Ћирић је на конференцији за медије одржаној на Тргу краља Милана рекао да се данашњем протесту просветара у Србији и скраћењу часова на 30 минута, у Нишу се прикључило 38 школа, од 44 колико их је у Унији синдиката. Ћирић је додао да у штрајку нису специјалне школе које због природе посла и не могу да буду
„Смањење броја ученика и повећање плата јесу наши основни захтеви, али проблема у просвети има доста. Доста је присутно насиље над просветарима. Има вербалног, физичког и електронског насиља, нарочито у последње две године“, рекао је Ћирић.
Он је казао да се проблеми у просвети гомилају и већ годинама просветари „дижу глас“, али се проблеми не решавају.
Како је казао, просветни радници очекују и подршку и родитеља јер су сви „на истој линији“.
„Из школе нам излазе генерације, знамо сви какве, а и јавност то зна. Уколико желимо да све то поправимо мораћемо мало на другачији начин да сагледавамо просвету и све проблеме у просвети“, рекао је Ћирић.
Протест у Врању
Неколико десетина учитеља, наставника и професора из Врања, али и Владичиног Хана и Бујановца, данас су се придружили колегама из осталих крајева Србије који штрајкују.
„Годинама уназад тражимо смањење броја ученика у одељењу. Неки оптималан, а и европски стандард је 24-25 ученика по одељењу и никако не успевамо да се за то изборимо, односно не наилазимо на разумевање у Министарству просвете. Други захтев је такође стар и односи се на побољшање материјалног положаја просветних радника. Тражимо да нам се исплате сва заостала дуговања, у смислу онога што је потписано у споразуму о прекиду оног великог штрајка још 2015. године, награде, као и повећање зараде од 12 процената. Очекујемо од новог Министарства, надамо се да ће се нешто променити у будућности, да просветни радници буду консултовани око свих битних питања за образовање“, рекао је Душан Младеновић, председник УСПРС у Врању.
Младеновић је поред три захтева поручио и да су се они данас окупили како би указали на локални проблем.
„Имамо ситуацију да помоћни радници са југа Србије, првенствено они са првим до четвртим степеном стручне спреме који су на минималној заради од око 35.000 динара, имају мања права него исти ти радници на северу земље. То се односи на остварења права на регрес и топли оброк“, рекао је Младеновић окупљеним новинарима.
Како каже, одређени број људи који су на минималцу у образовању, то је захтевао на суду.
„Првостепене одлуке су у корист радника али све чешће Апелациони суд у Нишу одлучи да тужбе преиначи у корист тужене стране, школе односно министарства, док је ситуација у другим местима у Србији, нарочито у Војводини, таква да су све те пресуде у корист радника. Па се ми питамо да ли је то исти Закон, да ли важе иста правила за све?“, поручио је он.
Протест и у Чачку
Чланови УСПРС у оквиру којег је и Синдикат образовања Чачак протестовали су данас испред Гимназије у том граду због неиспуњених захтева.
Према речима Весне Јеротијевић из штрајкачког одбора, већ трећу годину заредом, опустошену коронавирусом, девастирано школство се бори да је доведе до краја.
„То радимо непостојећим ресурсима од стране надлежног министарства, користећи искључиво своје материјалне и техничке могућности. Просветни радници, који истрајавају на бранику образовања су осиромашени, понижени и занемарени. Ми чекамо да будемо примећени, уважени и плаћени за свој рад. Напретка овог друштва нема без доброг образовања“, поручила је она.
Извор: Нишке вести / Нова портал / Зелена учионица
Баш су се потресли у Министарству. Цркоше од секирације. Четири Синдиката. Просветни радници морају да схвате да се са стоком не преговара. Тотална обустава или ништа. Образовани људи прате светска дешавања и политичке прилике у својој земљи. Они реални траже други посао или овај само отаљавају. Остали се баве утопијом а то су платни разреди. Нити држава има пара нити зазире од просветних радника јер зна да се ови и сопствене сенке плаше.