У Србији је забележено 909 случајева оболелих од великог кашља, закључно са 31. децембром 2023. године, речено је за НИН у Институту за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут.
Због ширења случајева великог кашља у Београду је крајем децембра проглашена епидемија.
Из „Батута“ истичу да је највећи број оболелих пријављен на територији Јужнобачког округа и у Београду, док је највећа учесталост оболелих у односу на број становника забележена у Јужнобачком и Јужнобанатском округу.
Ситуација се великим кашљем алармантна је и у региону, а Хрватска и Црна Гора редовно пријављују пораст случајева заражених. Колико је стање алармантно и у Србији најсликовитије показује број оболелих од ове болести, која се практично сматрала искорењеном, у протеклим годинама. Наиме, према подацима које је објавио РСЕ, број заражених у 2023. години у односу на период између 2016. и 2019. већи је и до шест пута на нивоу Србије.
Огроман скок приметан је и у главном граду. Када је Градски завод прогласио епидемију великог кашља, што је објављено 27. децембра, у Београду је било 409 оболелих. Пре ове године највећи број оболелих био 2018. – са 29 регистрованих случајева, док се до 2022. постепено смањивао и довео до тога да на крају поменуте године није било ниједног случаја.
Пре само годину дана ништа, а сада – епидемија. Шта се дешава и како је дошло до тога да имамо епидемију болести која је практично заборављена и стављена под контролу вакцинацијом?
Како наводе из Батута, повећање броја оболелих доводи се у везу са падом имунитета одређених узрасних група након временског периода од спроведене последње ревакцинације, као и са смањеним бројем вакцинисаних против великог кашља у периоду пандемије коронавируса, због чега је порастао број осетљиве популације и окружења у ком може лакше да се шири.
Докторка Рсовац истиче да у клиничкој пракси, где ради као пулмолог годинама, није било оваквог пораста броја случајева.
„Имала сам и 2017. новорођенче на интензивној нези са катастрофалним обликом пертусиса, а онда девојчицу од 16 година пре три године са формом пертусиса која је трајала четири до пет месеци, али није било оваквог пораста броја“, рекла је она.
Како је упозорила, сада су поготово угрожена деца у одојачком периоду, али болест се све више јавља и међу одраслима. И Радовановић указује на озбиљније симптоме код одојчади.
„Што је дете старије то је мања могућност да ће се болест погоршати“, наводи Радовановић и додаје да је важно да се особа изолује од остатка породице када се дијагностикује велики кашаљ, а нарочито уколико у домаћинству има трудница или мале деце.
Када је реч о симптомима болести, докторка Рсовац каже да је почетак неспецифичан, као и код осталих респираторних инфекција.
„Може постојати и мања температура, болност грла, цурење носа. Кашаљ који почиње да се јавља се временом погоршава. Код великог кашља немате да с временом постаје блажи, као што је то рецимо код респираторног синцицијалног вируса и других коронавируса, прехлада и грипа који иде са вишим температурама. Овде имате један период када у ствари дете кашље све јаче, теже, зацењује се и то је већ прелазак у другу фазу болести“, истиче докторла Рсовац и додаје да је најбоље када се болест установи док је још у почетним фазама, након чега лекари могу да започну одговарајућу антибиотску терапију.