Једанаестогодишњи дечак из Омољице јуче се након тренинга кошарке срушио и, поред свих напора лекара, нису успели да га оживе. Тачан узрок још није познат, а дечак претходно није имао никакве здравствене проблеме, нити тегобе.
Проф. др Миљко Ристић, кардиохирург, универзитетски професор и бивши директор Клиничког центра Србије, казао је за Ало! да код неке деце постоје неоткривени срчани проблеми који у једном тренутку могу да доведу до смрти, али и да би систематски прегледи и разговори о симптомима који се могу јавити током неке физичке активности могли да спрече трагичан исход.
– Такозвани скрининг препартиципације, односно прегледа деце пре него што почну да се баве спортом и у току бављења спортом, морао би бити свеобухватнији и систематичнији. Најчешћи узрок смрти код деце јесу обољења срца, пре свега примарна обољења срчаног мишића, као што је задебљање срчаног мишића које води развоју аритмија. Међутим, ту су и друга обољења која могу да доведу до пуцања крвних судова и компромитовања рада срца. Али нажалост, не постоји ниједан специфичан метод, ни у Србији ни у другим земљама, који може да издвоји ову децу из велике групе деце која се баве спортом – каже др Ристић.
Он појашњава да се ипак не сме занемарити ни наследни фактор, и да од родитеља који имају повишен крвни притисак и код деце постоји наследна склоност ка хипертензији. Због тога је најважније разговарати са дететом о симптомима који могу да се јаве током бављења спортом – осећај вртоглавице, губитак свести или јак бол у грудима, а веома је значајна улога наставника или тренера, који ће одмах препознати проблем и сигнализирати детаљан преглед.
– Дечји миокард, односно дечји срчани мишић добро подноси већину поремећаја ритма, тако да родитељи обично примете да су та деца тешког дисања, да се замарају. Ти поремећаји некада трају сатима, некада данима, а да то срчани мишић код деце подноси добро. Тако да имају времена да препознају, да оду код педијатра, он их упути нама на додатне анализе и терапију која је неопходна. Нажалост, неки поремећаји ритма који су малигни и фатални не дају пуно времена, захтевају брзо реаговање, рецимо, када дете губи свест, нарочито ако је то у напору, то захтева хитну евалуацију – каже за Ало! Миљко Ристић и додаје да је аларм све што је необично, неједнако и неправилно у дечјем понашању, дисању, спавању, узимању оброка. Јер некада је од трагичне ситуације или правовремене реакције тек неколико секунди или минута.
Првих пет минута кључно
Професор др Миљко Ристић каже да би сваки грађанин требало да зна да спроведе реанимацију.
– Неопходно је да се одмах започну мере оживљавања и да се гура циркулација до мозга и срца. Ако се започну мере реанимације у прва два до четири минута, постоје шансе за преживљавање. Узрок срчаног застоја у 70 одсто случајева је неки поремећај ритма и уколико оживљавање почне аутоматским дефибрилатором у првих три до пет минута, преживљавање је 45 до 75 одсто. Ако закаснимо, сваког минута шансе за преживљавање су мање 10 одсто – закључује Ристић за Ало! и апелује на родитеље да колико год могу воде рачуна о правилном одрастању деце јер су, како каже, гојазност и физичка неактивност главни разлози за настанак хипертензије.
Извор: Ало