Одговорна уредница Едуке др Филиповић: Аутори уџбеника треба да буду људи с практичним знањима из учионице који умеју да „спусте“ теорију у праксу

Једна од првих издавачких кућа у Србији која је почела да се бави израдом уџбеника након што је Министарство просвете отворило ту законску могућност, јесте ИК Едука. Домаћи издавач иза ког стоји проф. др Бошко Влаховић, човек изузетно богатог животног и радног искуства, који је прешао пут од сеоског учитеља до универзитетског професора. Око себе је окупио тим изузетних стручњака, са којима већ дуже од две деценије ради на томе да српско тржиште уџбеника обогати квалитетним, пријемчивим садржајем.

Део тог тима је и доц. др Наташа Филиповић, одговорна уредница Едуке. С њом смо разговарали о томе како тржиште уџбеника данас изгледа, да ли су реформе нешто ново донеле и какве су нам промене у образовању потребне.

Кажите нам, како је настала Едука?

Почеци Едуке се могу сместити у деведесете године, када је издавачка кућа основана под једним другим именом и била замишљена као породични посао који би се бавио креирањем уџбеника и наставних материјала, као и различитих приручника за наставнике. Имали смо ту предност да су оснивачи куће дошли из просветног миљеа, а да је један од њих, проф. др Бошко Влаховић иза себе имао већ богато академско и издавачко искуство.

Знали смо од почетка да иза сваког доброг аутора увек стоји добар и талентован уредник који на експертски и креативан начин усмерава и координира рад на креирању уџбеника.

У ситуацији у којој је целокупна српска ђачка популација учила из уџбеника једног издавача, Министарство просвете је у тренутку када се отворила законска могућност да се тржиште уџбеника либерализује расписало пилот конкурс за нове уџбенике. Конкурс је требало да покаже да ли из приватне издавачке куће може изаћи квалитетан уџбеник. Едука је тада на конкурс послала два своја уџбеника математике који су оцењени заиста високим оценама и као такви постали наши први уџбеници који су ушли у школску праксу и одмах стекли велику популарност.

Шта су основни принципи којима се водите кад креирате уџбенике?

Наши уреднички и ауторски тимови од почетка комбинују врхунске стручњаке, из области педагогије, психологије и методике наставе са истакнутим наставницима из праксе који поседују практична знања из учионице и који умеју да на утемељен, суштински и иновативан начин „спусте“ теорију у праксу, у учионицу.

Окупљеност око идеје да ученику и наставнику треба понудити иновативне садржаје засноване на модерним приступима настави и образовању резултирала је уџбеницима који, за разлику од неких старијих пракси у нашем издаваштву, пре свега имају за циљ развијање критичког мишљења код ученика.

Овде пре свега мислим на методологију креирања садржаја која на један интегративан начин води ка развијању различитих комплексних вештина, ка размишљању које доводи до нових идеја и решавања проблемских ситуација, насупрот тим старијим уџбеничким праксама које су подржавале репродуктивно и пасивно усвајање знања и меморисање чињеница. То наравно не значи да су уџбеници због овог дивергентног приступа садржински и структурно мање артикулисани и јасни. Напротив, сматрамо да је базични захтев методологије израде уџбеника и оно што се подразумева као његова полазна тачка, јасна и доследна структура, материјална тачност, прецизност, релевантност изнесених садржаја и научна заснованост у односу на План и програм наставе и учења.

Доц. др Наташа Филиповић, Фото: Приватна архива

У којој мери наставни план и програм ограничавају ауторе да креирају садржај у складу са својим идејама и буду креативни?

Наравно да је пут ка стваралачкој школи једино могућ кроз развијање креативних решења у настави – процес који би требало да буде олакшан и постојањем креативног приступа уџбенику од стране аутора. Најчешће питање са којим се у редакцији сусрећемо када почнемо рад са аутором уџбеника је: “Да ли и на који начин концепт креативности могу да инкорпорирам у ригидно постављене границе Плана и програма, Стандарда…?”

Врло често ћемо чути да су многе ствари које деца уче данас непотребне, да су компликоване и њима нејасне. Да ли су дефиниције у уџбеницима ту „вољом“ аутора или је то неопходно да би се испратио план и програм који је предвиђен од стране ЗУОВ-а?

План и програм је најшири оквир и сигурно не прописује вербално егзактан начин на који ће неки кључни појам бити објашњен, али ће аутор уџбеника морати добро да проучи у Програму наведене исходе образовања за појединачни предмет, па ће на основу њих одговорити на захтев да се тражени појам дефинише на научно тачан и артикулисан начин који је и језички прилагођен узрасту ученика.

Често се износе тезе о различитим једностраностима и ограничењима планова и програма, али је по мом мишљењу најслабија тачка планова и програма то што они суштински не комуницирају са модернијим поменутим образовним концептима.

Foto: Canva

Уџбеницима се бавите дуги низ година, а планове и програме и њихове измене редовно пратите. Да ли се, током последњих реформи, нешто суштински променило?

У традиционалним образовним системима какав је наш, који још увек у центар образовног процеса стављaју ex catedra наставника и који је фокусиран на предмет, а не на ученика, на наставнику је да осмисли како ће наставни план да „спусти“ у учионицу. Тони Канингам, који се бавио улогом наставника у образовном процесу је рекао: „Наставни план и програм је оруђе у рукама уметника (наставника) да обликује свој материјал (ученике), према његовим замислима (циљевима и задацима) у свом атељеу (школи).“

Већ сам навела у одговору на једно од претходних питања да је код нас приметан велики раскорак између постојећих планова и програма који су бивали креирани — и упркос променама, опстајали — у функцији традиционалне репродуктивне наставе. Чак су и измене до којих је у тим програмима дошло последњих година, од којих је на пример јако значајна она која уводи концепт исходоване наставе, инкорпориране без суштинске и органске повезаности са стварношћу.

Од самих почетака, Едукини ауторски и уреднички тимови раде на периодично захтеваним изменама у уџбеницима. Покушавамо да на најстручнији и најкреативнији начин одговоримо на изазове тих промена. Често је то тежак задатак јер је општи утисак да су нови планови и програми рађени без много дијалога са широм заједницом наставника, да су нека његова решења мањкава и да стварају потешкоће у извођењу наставе. Улажемо велики труд да кроз креативна, али и избалансирана решења у уџбеницима у оваквој ситуацији наставнику и ученицима олакшамо рад.

У последње време се као додатни изазов постављају и контроверзе које прате захтеване промене унутар планова и програма, а које се односе на неки издвојени аспект формалног уподобљавања дневним, политичким праксама. То је јако лоше јер се фокус тако измешта са суштинског и системског приступа унапређењу наставе на један ускотематски ниво који банализује васпитно-образовне праксе и своди их на, да примера ради поменем, питања о родносензитивном језику или о тумачењима историјских личности и догађаја у светлу неких нових политика. Често се овакве контроверзе преламају директно на издавача у смислу да се од стране надлежних, од издања до издања мењају препоруке.

Шта је то што би, када је реч о образовној реформи, требало у нашем систему најхитније променити?

Колико год се бавили локалним контекстима и били склони да критикујемо постојеће стање у Србији, мислим да је подједнако важно схватити да је ово стање и одраз догађаја на глобалном нивоу.

Глобализација, посткапитализам, пандемије, ратови и климатске промене су допринели појачавању једног општег осећаја неизвесности. Мислим да образовни систем који тренутно, и локално, а донекле и глобално опстаје на линији старинског подучавања ex catedra, извесности, статичности, укопаности у прописану материјалну чињеницу, треба мењати. У тој промени уџбеник може одиграти улогу потенцијално трансформативне стратегије која за циљ има редефинисање појма учења. Редефинисање појма учења у правцу афирмације концепта учења отвореног типа, самоучења, дивергентног учења, основна је претпоставка неке нове реформе образовања која би суштински уважила развој социјалних и емоционалних капацитета деце, подједнако вредновање когнитивног и афективног учења, флексибилност, самосталност и стицање свести о значају целоживотног учења.

Какви су планови Едуке за наредни период? На чему радите тренутно?

Очекује нас нови сет измена наставних планова и промена, па ћемо се тиме бавити у наредном периоду. Такође, сходно чињеници да се прва генерација Едукиних уџбеника користи већ доста дуго у наставној пракси, без обзира на то што су они мењани и осавремењивани, сада смо у процесу осмишљавања нових приступа и рада на новим паралелним уџбеницима који би инкорпорирали најновије трендове из педагошке теорије и праксе.

Тако је на пример већ од ове године у употреби Едукин нови Занимљиви буквар, Математика за 6. разред, Почетница – Едукин уџбеник за наставу почетног читања и писања по комплексној методи.

Такође, као део програма електронских интерактивних уџбеника у оквиру кога смо на Едукиној платформи већ поставили 80 одобрених наслова, сада додајемо и одобрене уџбенике за српски језик, Почетницу и Математику за 6. разред.

Наш уреднички тим у сарадњи са наставницима ради и на новом приручнику за планирање и писање Индивидуалног образовног плана који би наставницима олакшао инклузивну наставу.

Програм за средњу школу у оквиру кога су наши уџбеници за српски језик и књижевност, психологију и латински језик постигли велику популарност сада употпуњујемо новим насловима.

У оквиру библиотеке Педагошка раскршћа, радимо на уговарању куповине права на преводе најновије литературе из области филозофије педагогије и примењене педагогије. Идеја нам је да кроз стално креирање нових садржаја наставимо да се на креативан и иновативан начин бавимо модерним образовним праксама, остајући на тај начин поуздан партнер у настави.