Декан Учитељског факултета у Београду, проф. др Данимир Мандић казао је за Време да ће у перспективи морати да се мења начин организације наставе, али и вредновања знања ученика.
„Мораћемо да ускладимо наше захтеве са потребама деце. Деца имају значајно другачија интересовања, на другачији начин долазе до информација.“ – истакао је Мандић и додао да то значи да се организација наставе и начин предавања морају прилагодити деци, како бисмо подстакли њихову унутрашњу мотивацију.
Мандић је казао да проблем не можемо да тражимо у деци да тражимо проблем, већ у систему.
„Посебно се треба осврнути на развој вештачке интелигенције која даје додатни импулс ка променама које ће се догодити у блиској будућности у образовном систему. Крајње је време да се позабавимо анализом стања у просвети у функцији промена које ће бити у интересу развоја и деце и образовања уопште”, каже Мандић.
Подсећа да нису деца ту због наставника, већ обратно.
„Сада се више иде ка томе како да дете научи да учи. Како да размишља и како да се критички односи према садржајима. Посебно са појавом вештачке интелигенције и са чињеницом да 80 одсто података добијају из дигиталних извора”, објашњава.
С друге стране, каже, треба искористити предности вештачке интелигенције да смањи потребе предавачког дела наставе, где наставник саопштава готова знања, а оставити више времена за интеракције са ученицима.
„Нажалост, последњих деценија је васпитање малтене протерано из школе на рачун образовања. Наставник се све мање бави дететом, а све више садржајем и предметом. Нове технологије уз добру организацију наставе, могу да надоместе наставницима то време са децом и да се врати васпитање у школе”, каже Мандић.
Он подсећа и на то да се информације сада брзо развијају и све оно чему учимо децу данас, кроз четири године може да се промени.
„Према томе мораћемо доживотно да се усавршавамо”, каже.
Годинама уљуљкани у исти систем
Мандић указује и на то да ће морати да се праве значајне промене и у образовању наставника и учитеља.
„Вештачка интелигенција ће нама мање промена донети у медицини, инжењерству и економији него у образовању. У образовању ће нас сачекати револуционарне промене, на које вероватно нећемо бити спремни уколико под хитно сами не предузмемо нешто”, каже Мандић.
Требало би, додаје, да се осмисле модели вредновања знања који нису исти као пре педесет година. Годинама смо, каже, уљуљкани у исти систем образовања и већ много каснимо са променама.
„Ми треба да видимо имамо ли наставнике који су довољно информисани о могућностима које нуде нове технологије, посебно вештачка интелигенција. Да ли су оспособљени за њихово коришћење и да ли су свесни бенефита које технологије доносе. Нажалост, у великој мери нису”, каже Мандић.
Цео текст: Време