Пре неколико недеља поделили смо с вама лепу вест да је у Београду отворен први уметнички вртић. Можда то не би привукло тако пуно пажње, да се оснивачи нису потрудили да створе апсолутно аутентичан амбијент за буђење склоности ка уметности, која чучи у сваком детету. Тачка сусрета је, заправо, смештена у оквиру истоименог Центра за афирмацију културе и уметности, у предратној вили са двориштем. Унутар 500 квадратних метара распоређених на четири нивоа, вртић заузима централно место, између уметничке галерије и изложбених простора на првом нивоу, и сцене на четвртом нивоу.
Дете пре него што научи да пише – ЦРТА, пре него што научи да говори – ПЕВА, а пре него што прохода – ИГРА. Дакле, природа је сама послала поруку шта је у првим годинама живота најважније за развој.
(Катарина Хајман, учитељица и кореограф)
Ипак, интересовало нас је шта је то још што ово место чини посебним, осим чињенице да су деца окружена уметношћу на неусиљен, природан, аутентичан начин.
Како је објаснила наша саговорница, Сара Раковић, психолошкиња у овој предшколској установи, у амбијенту и окружењу Тачке сусрета, деца имају идеалну прилику да развијају своје потенцијале у реалном културно-уметничком контексту, кроз стваралачке, ликовне, музичко-драмске, и плесне радионице, као и кроз урбано баштованство.
– Наш иновативан васпитно-образовни програм темељи се на три кључна сусрета: сусрет са самим собом (развој интраперсоналних компетенција), сусрет са другима (развој интерперсоналних компетенција), и сусрет са природом (развој свести о себи као делу света). Квалитет самог програма произилази и из специфичног кадра. Кроз тимски рад педагога, психолога, примењеног уметника, дефектолога, кореографа, музичких педагога, сарадника из области природних наука, васпитача и медицинских сестара васпитача, развијамо интегративни курикулум. – истиче Раковић.
Деца имају свакодневни контакт са уметницима који су или носиоци програма или стварају своја уметничка дела у нашим просторима.
Сам рад у вртићу, како су нам објаснили, заснива се на интегративном приступу, па се изузетни стручњаци који с децом раде труде да све активности ставе у функцију дечјег целовитог развоја, без стриктног одвајања на развој говора, логичко-математичку или социјалну интелигенцију и слично.
– На пример, током проучавања Великог кинеског зида, природне пигменте добијене из поврћа у лабораторији, деца користе за креативне радионице. Са примењеним уметником обликују глину и стварају цигле за властиту, заједничку репродукцију зида. Један од конструктора (који могу и да пробају) је и пиринач. Дегустирају зелени чај, осликавају свилу, слушају и стварају традиционалну кинеску музику и звуке гонга, праве лепезе, кинеског змаја и флауте од бамбуса. Обучени у костиме, упознају се са кинеским позориштем… – открила нам је психолошкиња Тачке сусрета.
Знамо да родитељи врло често мисле да је за уметност неопходан таленат и да деца која у породици немају уметнике заправо имају врло мало “користи” од бављења уметношћу. Зато смо питали Јелену Марковић, јапанолога и окупационог терапеута у Тачки сусрета – да ли је уметност за свако дете?
– Дете које се развија у складу са собом и природом, то увек и непогрешиво чини кроз уметнички израз. Савремено друштво, васпитање и образовање ускраћују детету прилику да остане аутентична личност и једино уметност нуди ту слободу. Она је здрава зато што не мери и не намеће – уметност је за дете начин да постоји и комуницира са светом безболно и фантазијом. – истакла је Марковић.
Како изгледају групе у уметничком вртићу?
У предшколској установи Тачка сусрета, током реализације редовног програма, усмерене активности се одвијају у оквиру група које су истог узраста. Али додатне радионице, кроз које деца имају прилику да продубе своја знања и усаврше вештине из одређених области, које су свакако и део редовног програма, организоване су у складу са индивидуалним потребама и интересовањима.
– Оптималан избор додатних активности прави се на основу континуираног праћења развоја деце од стране васпитача и стручних сарадника, и у сарадњи са родитељима. – казала нам је Сара Раковић.
У Београду од ове године ради Тачка сусрета вртић, који негује уметничку личност присутну у сваком детету. Али, таква установа не постоји у сваком граду. Психолошкиња Сара Раковић за наш портал каже да родитељи увек могу нешто да учине.
– Уметност делује као спољашњи фактор, али и изнутра, те на оба начина треба искористити њене бенефите. Важно је децу излагати културно-уметничким садржајима кроз посете позоришта, музичких концерата, музеја, галерија… али им пружити и прилику да се опробају у некој од бројних уметничких дисциплина, попут цртања, сликања, вајања, музике, хора, плеса, филма, фотографије или архитектуре, у зависности од личних потреба, афинитета, као и развојног узраста. – објаснила је наша саговорница.
Зашто је тако важно да дете буде у сталном контакту са уметношћу?
И какав је утицај бављења уметношћу на емоционални и социјални развој детета?
Већ смо објаснили да практиковање и излагање уметничким дисциплинама од најранијег узраста подстиче целовити развој деце. А сасвим прецизно, ево шта све то укључује:
– Изражавање емоција и мисли на јединствен и безбрижан начин
– Маштовит и креативан начин размишљања и понашања
– Социјалне компетенције
– Фину и грубу моторику, и координацију тела
– Визуелно-просторну интелигенцију
– Аудитивну и визуелну перцепцију
– Свесну пажњу, концентрацију и меморију
– Истанчан естетски укус
– Самопоуздање
Дете чији је емоционални доживљај негован путем уметности, у било каквим околностима ће неометано живети и стварати, биће спремније да гради свет по својој мери и да препреке доживи као изазове. – закључује за Зелену учионицу Јелена Марковић, јапанолог и окупациони терапеут.