Због ТикТок изазова дечак у Србији изгубио свест и умало се угушио

Foto: Canva

На опасност од ТикТок изазова већ годинама упозоравају бројни стручњаци. Није мали број деце широм света која су управо због одговарања на такве изазове озбиљно ризиковала живот, а неке је, нажалост, то и коштало живота.

Ни деца у Србији нису имуна на овај опасан тренд.

На снимку начињеном прошле недеље у ОШ „Десанка Максимовић“ у Новом Пазару се види како један ученик стоји уза зид и задржава дах све док му није пала глава и док није изгубио свест, а око њега је група дечака који га најпре придржавају у пределу груди, а када се онесвестио – спуштају на под и помажу да дође себи.

Новинари Санџак телевизије поводом овог инцидента, упутили су допис управи школе „Десанка Максимовић“ у Новом Пазару, а школа одговара да су предузете све неопходне мере у складу са Законом и Правилником о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање.

„3. децембра ове године заседао је Тим за заштиту од насиља који је на основу разматрања свих прикупљених информација предузео даље мере и активности, као и Тим за кризне догађаје. За све учеснике ризичне ситуације су израђени планови појачаног васпитног рада с децом. О ризичном понашању ученика обавештене су све надлежне институције – Школска управа, Центар за социјални рад, Министарство унутрашњих послова. Сазвани су ванредни родитељски састанци и састанак Савета родитеља. У наредном периоду интензивираће се превентивне активности са ученицима уз укључивање родитеља и запослених у превенцији ризичног понашања деце на интернету уз указивање на последице и значај безбедне употребе дигиталне технологије. Министарство просвете испратиће поступање школе“, стоји у допису.

Психолошкиња Наида Карасалиховић Булић нагласила је да такав вид игре код неке деце може изазвати трауме, које их могу пратити током читавог живота.

„Може доћи до акутне трауме која се појављује тада, а манифестује се кроз анксиозност, депресију, страх, те потешкоће у учењу. Такође, оно се може јавити и касније, након неколико година, када се сетимо тог стресног догађаја, када нам се деси неки окидач, где кренемо то проживљавати изнова“, речи су психолошкиње.

Да је овај тренд опасан по живот указала је и др Биљана Ђерковић.

„То дете које гуши друго не зна да ли оно има урођену срчану ману, да нема епилепсију или психомоторни поремећај. Код таквог детета то стање смањене количине кисеоника у организму много брже наступа. Можда они у тој игри не знају колико дуго држе то дете, јер није исто прекинути му дисање минут или пет.“, објаснила је др Ђерковић.