Једном када детету дате телефон и друштвене мреже, остатак породичног живота претвориће се у борбу око времена проведеног испред екрана, тврди Џонтан Хеидт, амерички социјални психолог и аутор неколико бестселера, међу којима последњи објављен прошле године, под називом ”Анксиозна генерација”.
О утицају употребе дигиталних медија на децу овај стручњак разговарао је са британским принцем Харијем, на Светски дан менталног здравља.
”Ово се дешава свуда. Дешава се у Силиконској долини, где родитељи јако добро знају шта се дешава. Заправо, баш ћете у Силикнској долини наћи огроман број родитеља који ће рећи детету: ’Не, не можеш да добијеш телефон, јер знамо колико је то за тебе лоше.’ Зашто уопште дајемо својим десетогодишњацима мобилне телефоне? Главни разлог који ћете најчешће чути је – зато што сви други имају, а ми не желимо да наше дете једино буде изостављено” – каже овај психолог у разговору са британским принцем.
Он тврди да са својом четрнаестогодишњом ћерком управо води такву ”сви осим мене имају” борбу око коришћења апликације Snapchat.
„Технолошке компаније нас (родитеље) практично стављају у процеп, а онда нас окривљују за оно што су они урадили. Они, те три или четири технолошке компаније, практично су власници детињства данас. Имају далеко више утицаја на нашу децу него ми, барем кад је реч о времену у ком тај утицај могу да врше, а које далеко премашује време које с децом ми као родитељи данас можемо да приуштимо. А онда нам се окрену и кажу: ’Ох, али ви сте одговорни.’ Не, ВИ сте одговорни.” – казао је Џонтан Хеидт.
Иначе, он је познат и по своја четири правила коришћења мобилних телефона која предлаже да све породице треба да усвоје:










За веб-сајт о образовању који је недавно извештавао о неписмености наших ђака, прилично сте масакрирали човеково име. Зове се Jonathan Haidt, што ће рећи да му име записано на ћирилици гласи „Џонатан Хајт”.
Али добро: није то битно колико је битно то што је читав овај покрет за „безбедност друштвених мрежа” заправо (и прилично прозирно) само повод за увођење још више цензуре и контроле медија и још већег нарушавања приватности и спречавања јавног информисања, па и за давање још више моћи педофилско-фашистичкој друштвеној класи Запада. (Трамп, Маск и пок. Епстин су само три примера.) Али немојте мени да верујете! Сами погледајте Википедију или једну од десетина (или стотина: нисам бројао) критика Хајтове књиге, па се сами уверите колико је псеудонаучна. Или погледајте ко тачно лобира за такве законе на Западу. Тамо су сви ти подаци јавни. (Ево мале помоћи: не људи који су заправо претрпели ишта лоше на интернету.)
Ипак, најбоље би било да свако само малко мућне својом главом и покуша да установи како ће се тачно таква забрана спровести. Хоћемо ли фотографисати личне карте сваки пут кад хоћемо да приступимо вебу? Хоће ли снимци полицијског насиља бити забрањени све до самог тренутка када гледалоци добију право гласа? Шта се уопште сматра друштвеном мрежом? Подсећам, Аустралија је забранила „Snapchat”, али није „WhatsApp”. Притом, они су функционално готово идентични, а однедавно још више, јер се на овом другом сада користе и корисничка имена уместо телефонских бројева.
Зар стварно хоћемо такву политику?
(Свестан сам да коментар благо излази из оквира чланка, али је неко морао једном ово рећи.)