Због дуготрајних обустава наставе у великом броју школа као озбиљан проблем намеће се питање регулисања ђачких изостанака са наставе, уписаних и неуписаних у дневник, пише Политика. У школама у којима је настава делимично или потпуно поремећена протестима ван законских оквира завладала је хаотична ситуација у којој су професори долазили на посао али неки нису држали наставу, део ученика је блокирао школе, део уопште није долазио у школу, неки ђаци су долазили на један или два часа недељно код појединих наставника док је већина колектива била у обустави… Неки професори уопште нису уписивали присутне и одсутне ученике, неки су држали часове тек за неколицину ђака и по правилу бележили у дневник имена свих ученика који су изостали, док је другима било лакше да у напомену нотирају двоје-троје ученика који су на настави били него да поименце наводе и више од 20 одсутних…
– Откако постоји наш образовни систем нисмо се нашли у оваквој ситуацији. Наравно да се изостанци ученика морају бележити и да је њихова обавеза да редовно похађају наставу а да су за то одговорни родитељи. Професори су дужни да забележе ученике који су изостали са наставе, а када је реч о ваннаставним активностима, секцијама, допунским и додатним часовима да запишу који су ђаци присутни. – објашњава у разговору за „Политику” Милибор Саковић, члан управе Друштва директора школа Србије и директор Прве економске школе у Београду.
Али ако сви ученици не дођу на час, свима се уписују изостанци и то је разлог због чега час није одржан иако наставник не бојкотује наставу. Обавеза је родитеља да уколико дете изостане из школе, на пример ако се разболело, о томе обавести одељенског старешину у року од 24 до 48 сати. Кад се ђак после одсуства врати на наставу, родитељ доноси лекарско или друго оправдање у року од осам дана од повратка ученика с боловања.
– Тако је када су околности редовне. Ми сад имамо специфичну ситуацију. Наравно, поставило се питање изостанака. На нивоу наше школе донета је одлука да до даљег ти изостанци остану нерегулисани, односно пролонгирали смо рок од осам дана од повратка деце на наставу за достављање релевантног оправдања. Чекамо да видимо да ли ће ресорно министарство на нивоу целе Србије да донесе одлуку о томе како ћемо да регулишемо изостанке – каже Саковић.
Наставницима су умањене зараде зато што нису држали наставу иако су долазили на посао. Да ли ће по сличном принципу и ђацима бити смањене оцене из владања јер су игнорисали часове иако су долазили у школу? Притом, део просветног еснафа, укључујући и Удружење секретара школа као и правнике, тврди да су зараде запосленима незаконито закинуте, те да је требало да буду покренути дисциплински поступци против наставника у обустави, а да је васпитно-дисциплинске поступке одавно требало покренути против ученика у блокади. Резултат ових поступака би, у крајној линији, за наставни кадар значио раскид уговора о раду, а за ђаке искључење и школе. А недавно је дописом директорима Министарство просвете нагласило да је „неопходно да у најкраћем могућем року” испитају и утврде одговорност запослених који не држе наставу, као и разлоге за изостанке ученика, и да предузму мере прописане законом – што значи покрену дисциплинске поступке.
– Не може се градити кућа у којој пожар још гори. Рок да директор покрене овакав дисциплински поступак против радника је две године. То што су написали сматрам као неки подсетник директорима да морају да ураде и тај део свог посла, али није време да се то сада ради по хитном поступку који може да буде проблематичан. Не бих ниједном колеги препоручио да с овим жури. Сачекаћемо. Није проблем, одговараће запослени, већ су једним делом санкционисани за незакониту обуставу, али као директор имам законски рок и могу да одговарам ако две године од чињења тог прекршаја радника не покренем поступак – образлаже Саковић.
Што се тиче ученика, он потврђује да је за енормни број изостанака још непознаница како ће и да ли ће бити оправдани, а напомиње да када се санкционишу неоправдани изостанци мора да се води рачуна о поступности.
– За осам неоправданих одељењски старешина ученику смањује оцену из владања на четири, даље смањење оцене из владања на тројку, двојку, јединицу па да не дај боже да дође и до искључења из школе захтева поступност. У овој специфичној ситуацији питање је како да се та поступност испоштује кад ученик, у пракси, може да направи 50 изостанака, да две недеље не иде у школу, и да то не оправда у датом року, а правилник о дисциплинској одговорности ученика не предвиђа ту могућност. То је драстичан проблем и надам се да ће министарство то регулисати на нивоу целе Србије неком уредбом, тако да се нађе решење које ће бити у законским оквирима, али то ћемо видети у наредном периоду. За сада је први приоритет да се настава нормализује у свим школама – закључује Саковић.
Извор: Политика