ТРИ наставнице запослене на неодређено добиле ОТКАЗ, дисциплински тим одабрао најоштрију казну, иако су могли само да им умање плате

Фото: Аутономија

Три наставнице Гимназије и стручне школе „Светозар Милетић“ у Србобрану добиле су решење о престанку радног односа, јер су у знак подршке студентским захтевима обуставиле наставу, јавља портал 021.

Дисциплинска мера „престанак радног односа“ изречена је наставници српског језика Славици Филиповић и наставницама математике и информатике Весни Врекић и Мирјани Михајлов.

Све оне су, како се може видети у решењу у које је портал 021 имао увид, у овој школи запослене на неодређено време. Две раде са непуном нормом, а једна са пуном.

Као разлог отказа наводи се „тежа повреда радне обавезе“.

„Након спроведеног дисциплинског поступка, увида у писмена изјашњења запослених и осталу документацију, изјаву запослених на усменој расправи и усмено излагање одбране пуномоћника запослених, директор је утврдио да су Славица Филиповић, Весна Врекић и Мирјана Михајлов учиниле тежу повреду радне обавезе на тај начин што су исте као запослене за време радног одвијања наставе неосновано и противзаконито обуставиле извршавање радних обавеза у периоду од 25. фебруара до 22. априла, чиме су оствариле обележја повреде радне обавезе“, наводи се у решењу које потписује директорка Јасмина Црвени.

Додаје се и да нису утврђене олакшавајуће околности.

Против овог решења може да се уложи жалба у року од 15 дана од уторка, 27. маја.

Једна од наставница, Славица Филиповић, у овој школи запослена је дуже од две деценије и каже да им је решење о отказу уручено данас, изненада. Додаје да ће се свакако жалити првој инстанци, а то је Школски одбор.

”Ми смо били шокирани јутрос кад се то десило, јер је било онако успут, с ногу. Директорка је само рекла да дођем уканцеларију кад будем могла и да исто пренесем и двема другим колегиницама. Нас три смо једине биле у обустави у целој србобранској општини, седам недеља.” – казала је Филиповић за емисију ”Међу нама”.

Додала је да су и колеге и ученици били узнемирени овом одлуком.

”Плакала су и деца, ја предајем трећем разреду, следеће године би требало да заврше и јако ће ми бити тешко ако им не будем предавала. Самовоља, ето. Ја то тако зовем.” – рекла је професорка која је добила отказ.

Како је објаснила, за тежу повреду радне обавезе, за коју је против њих три покренут дисциплински поступак, могућа су три исхода – један је смањење плате, други суспензија која се десила Синиши Аврамову, колеги из Бечеја и трећа опција је отказ, али ту трећу, ипак нису очекивали ни они ни њихови заступници.

Каже да ће се свакако жалити, али да је прва инстанца Школски одбор, од ког не очекују превише, јер је, како објашњава, у питању страначки кадар.

„После тога, ми ћемо наравно на суду тражити наше право. Само што нећемо имати плату док траје цео тај судски поступак“, наводи Филиповић.

Како каже, колектив је прилично узнемирен оваквом одлуком.

„Многе колеге су узнемирене, узрујане, плачу, не могу да верују. А многе су и задовољне, јер су говорили да смо нераднице којима треба дати отказ. Деца су, барем моја, јако бесна, чула сам да вичу испред директоркине канцеларије“, прича наставница српског језика и књижевности.

Филиповић за 021 прича да су њих три ушле у обуставу у последњим недељама фебруара и да су биле у обустави седам недеља.

„С тим да смо се током шесте недеље договарале да кренемо са наставом јер смо виделе да у читавој србобранској општини никог нисмо подстакле да обустави наставу, да нема смисла јер деца имају часове по 45 минута као да се у Србији ништа не дешава, да смо показале свој став. Међутим, у току те шесте недеље, донесе се закључак да се покреће дисциплински поступак против нас за тежу повреду рада. Онда смо одлучиле да још недељу дана продужимо обуставу“, објашњава она.

Када су се вратиле на посао, сачекало их је обавештење о саслушању, односно усменој расправи. Она објашњава да су као разлог обуставе навеле и безбедност, али не у смислу физичке безбедности грађевинског објекта, већ психичке.

Подсетимо и да су обуставе наставе и штрајкови просветних радника обележили последње месеце у школама широм Србије. Најпре је то било због лоших услова рада, а, ниских зарада и све тежег положаја наставника у образовном систему, док је додатни повод за излазак из учионица била и подршка студентима и њиховим захтевима.

Иако су акције биле најављене као законите и у складу са процедурама, многи просветари су се убрзо суочили са последицама – зараде су им умањене, против појединих су покренути дисциплински поступци, у неким случајевима уговори о раду нису продужени, а неки су и суспендовани.

Извор: 021, Зелена учионица