Pre nekoliko godina Kreativni centar objavio je prvu slikovnicu o Mami Mu na našim prostorima. Iako ova simpatična krava i njen nerazdvojni drugar gavran ove godine pune 40 godina, njihove su avanture bezvremene, a toplina koju priča nosi i dalje privlači kako decu, tako i roditelje da ove priče čitaju iznova i iznova.
Na Sajmu knjiga u Beogradu ove godine obeležen je 40. rođendan Mame Mu i to na štandu Ambasade Švedske. Kreativni centar organizovao je radionicu za predškolce gde je predstavio avanture ove zanimljive junakinje, a nakon toga je organizovan i književni razgovor na kome su književnica Jasminka Petrović, prevodilac ovog serijala Svetlana Tot i Jelena Dragojlović, PR menadžer Kreativnog centra govorile o tome kako su nastale slikovnice o Mami Mu, kakvo je bilo iskustvo prevoditi ih i zbog čega su ove priče podjednako zanimljive i današnjoj deci.
Druženje je imalo i prikladan naziv – Zašto je mugodno čitati, a mi smo sa Jasminkom Petrović i Svetlanom Tot razgovarali o Mami Mu, o tome kako je moguće da njena popularnost već 40 godina ne opada, ali i o tome zašto je humor važan u dečjim knjigama.
I u knjigama Jasminke Patrović, kao i u slikovnicama Juje Vislander, humor često ima važnu ulogu. Naša popularna spisateljica veruje da svako detinjstvo nosi radost, bezbrižnost, naivnost ali i strah, sumnju, stid, nesigurnost…
”Humor oslobađa dete od pritiska, pomaže mu da prihvati greške i suoči se s problemima. Duško Radović je rekao: ’Humor priznaje postojanje problema. Tamo gde se izbegava činjenica da problema ima, humora nema’. Čitaoci se lakše povezuju s likovima ako ima smeha. Komične situacije otvaraju prostor za igru, maštu i razmišljanje. I ono najvažnije – humor u knjigama omogućava detetu da se smeje sebi, drugima i celom svetu.” – kaže za Zelenu učionicu Jasminka Petrović.
Njene knjige poznate su po tome da mešaju humor za decu sa onim koji je blizak odraslima. Pitali smo je da li se iza takvih elemenata zapravo krije namera pisca da se i roditelj poveže s knjigom ili je nešto drugo u pitanju?
”Drago mi je da čujem da se i roditelji zabavljaju čitajući moje knjige, ali dok pišem, ja se prvenstveno obraćam deci. U radu ne koristim nikakve strategije. Jednostavno se prepustim likovima i oni me vode kroz različite situacije i emocije. Ako je moj junak uplašen i ja drhtim od straha, ako je duhovit, glasno se smejem. Sve što sam iskrenija prema sebi veća je šansa da se čitaoci poistovete s likovima.” – kaže Jasminka.
Komentarišući lik Mame Mu, ona je opisuje kao radoznalu, hrabru i spontanu, dok je Gavra sumnjičav, džangrizav i oprezan.
”Iako su veoma različiti, među njima vlada poverenje, iskrenost i stalna želja za igrom. Dok pratimo njihove uzbudljive avanture, otkrivamo dubinu istinskog prijateljstva. Autorka vešto održava dinamiku u okviru svakodnevnih situacija stvarajući humor koji jednako zabavlja i decu i odrasle.” – ističe naša sagovornica.
Iako su kulturni konteksti Srbije i Švedske različiti, deca ovde su jednako zavolela likove priče o Mami mu. Jasminka veruje da je to zato što one govore o prijateljstvu, prirodi i želji za učenjem, što ih čini univerzalnim.
”To su teme koje razume svako dete bez obzira na to gde živi. Upravo ovo dokazuje i činjenica da su slikovnice prevedene na preko 30 jezika. Međutim, mislim da ipak postoje određene kulturološke razlike u razumevanju ovih slikovnica u Srbiji i Švedskoj. Naime, u Švedskoj se poseban akcenat stavlja na samostalnost deteta, njegovu sposobnost da razmatra situaciju i donosi odluke. Ovaj pristup vaspitanju takođe se ogleda i u književnosti, gde su deca često prikazana kao nezavisna i samostalna. Primer za to je i sama Mama Mu.” – primećuje Jasminka Petrović.
Izazov prevođenja ovih izuzetnih knjiga za decu sa švedskog na srpski prihvatila je Svetlana Tot, a ona kaže da nije bilo nimalo jednostavno sačuvati maestralan humor autorke Juje Vislander, tako da se u prevodu ništa ne izgubi.
”Najizazovnije i najzabavnije za prevod su igre rečima koje povezuju izgovor pojedinih reči na švedskom jeziku i značenja ili asocijacije na te reči. Autorka je u ovome vrlo vešta i često se naglas i sa oduševljenjem smejem zbog njene jezičke domišljatosti, ali isto tako ponekad moram nedeljama da tražim bar približno dovitljivo rešenje. Jedan od primera je izraz koji je skovala spajanjem engleske i švedske reči: alright (dogovoreno, engleski) + åker (idem/letim, švedski) = åkrajt. Na srpskom je to postalo razuuumem!” – otkriva nam Svetlana.
Ona dodaje i to da joj se posebno dopada što je Mama Mu tako radoznala i puna samopouzdanja kada isprobava nove stvari.
”Pomalo liči na Pipi Dugu Čarapu. Moram ipak da priznam da mi više leže Gavrina gunđanja i nepoverljivost iz kojih se rađaju mnogobrojni smešni i interesantni jezički izrazi. Podseća me na neke meni veoma bliske i drage osobe zbog čega mi je zabavno da prenosim njegove reakcije na srpski jezik.” – kazala je naša sagovornica.
A zašto je za vas mugodno čitati?
Kreativni centar do sada je objavio šest knjiga o avanturama Gavre i Mame Mu – prvo su objavljene slikovnice Mama Mu se ljulja, Mama Mu pravi kućicu na drvetu, Mama Mu pravi prolećno spremanje i Mama Mu se spušta niz tobogan, a u godini jubileja stigla su dva nova izdanja – Mama Mu čita i Mama Mu se povredila. Ove dve knjige objavljene su u okviru projekta Čitanje nas povezuje... koji Kreativni centar realizuje u okviru Kreativne Evrope, programa Evropske unije za podršku sektorima u kulturi i medijima.