„Мама, празан ми је телефон, урадићу домаћи кад се напуни. Не могу без ChatGPT-ja.“
Ако сте ово чули у последње време, добродошли у клуб. Придружујете се хиљадама родитеља који гледају своју децу како са једне стране екрана имају уџбеник, а са друге ChatGPT који им „помаже“. Или можда чак и не помаже – само ради уместо њих?
Ово није најгори сценарио који може да нам се деси као родитељима. Није ваше дете кренуло лошим путем зато што зна да отвори ChatGPT. Половина одраслих са којима радим исто то ради за мејлове, презентације и извештаје.
Проблем није у томе што га користе. Проблем је у томе како га користе.
Разлика је огромна.
Океј, али када је ово заправо проблем?
Врзмајте се мало око деце док раде домаћи. Не да их гњавите, него баш да видите шта раде.
Ако видите нешто овако – е па, ту имамо проблем:
Дете отвори задатак. Прекуца га реч по реч у ChatGPT. Препише одговор. Затвори свеску. „Завршио сам!“
Или још горе: „Мама, не знам како да решим ово.“ – „Па покушај мало.“ – „Не могу, не контам ништа!“ [10 секунди касније дете већ куца у ChatGPT]
Укратко, без вештачке интелигенције дете је беспомоћно.
А када је све океј?
Ево вам једна сцена из моје куће од пре недељу дана.
Ћерка (7. разред) има задатак из српског – нека анализа песме. Прочитала је песму трипут. Написала своје коментаре на папиру. Запела на једном делу. Онда је питала ChatGPT: „Које би значење могла имати ова строфа?“
Добила је одговор. Прочитала га. Није јој легло. Питала је другачије. Добила ново објашњење. Е, сад јој има смисла. Вратила се на свој папир и својим речима написала своје мишљење.
То је сарадња. То је учење. То је оно што желимо.
ChatGPT јој је био као тутор који седи поред ње и каже: „Хмм, пробај да размислиш и овако.“ Није писао уместо ње.
Шта ја као родитељ заправо могу?
1. Питајте „Како?“, не „Јесам ли?“
Уместо: „Јеси завршила домаћи?“
Пробајте: „Е, објасни ми како си дошла до овог одговора?“
Верујте ми, ако дете не може да објасни – није научило. Тачка. И имате о чему да разговарате.
2. Направите правило: прво ти, па АИ
Ово није строга забрана, него методологија.
Математика? Пробај сам да решиш задатак. Па ако запнеш – онда помоћ.
Есеј? Измисли тему, напиши увод – сам. Онда можеш са АИ да се посаветујеш.
Учење дефиниција? Прво прочитај и покушај да запамтиш. Онда тестирај себе са АИ.
3. Покажите им да АИ греши (јер греши!)
Ово је била омиљена лекција моје деце. Питали смо ChatGPT нешто о српској историји. Дао је „чињенице“ које су биле потпуно погрешне.
Сад моја деца знају: „Аха, значи ово није увек тачно. Морам да проверим.“
То је можда и најважнија лекција – никад не веруј слепо ничему што прочиташ на екрану.
Шта је оно најважније што могу да кажем?
Немојте се плашити технологије. Али немојте ни затварати очи. Ваша деца ће радити послове који данас ни не постоје. Вероватно ће сваки дан користити неки облик АИ. И то је океј.
Али морају научити да размишљају СВОЈОМ главом. Да знају када да траже помоћ, а када да се боре сами. Да разумеју разлику између алата који им помаже и алата који мисли уместо њих. А то их нико неће научити осим вас.