Домаћи задаци – разноразни захтеви разноразних учитеља за разноразну децу. Па још пола и не пренесу како треба, па шта је уопште задатак и ко треба да га ради?
Којој год да учитељици западне Ваше дете (строга, преамбициозна, незаинтересована, свезнајућа, иритантна, моћна, кул, стара, неискусна, додати по избору) циљ није задовољити је. Наравно да стилови учитеља и те како утичу на наше амбиције према новим стварима, али неће свако дете бити заинетресовано за све или бар неће бити за све на исти начин.
Није да имам решење, али знам пар добрих цака које раде посао. Пробајте, а ако вам се БАШ чини да ствари озбиљно измичу контроли, потражите помоћ дечјег психолога и/или породичног терапеута.
Пре свега, требало би да кренемо од тога шта дете МОЖЕ, а не шта не може. Ово је јако важно, јер стратегија успеха на пољу које му иде лако може да се примени на потешкоће.
– Стално хвалите сваки помак и нову савладану вештину, без обзира на оцену. Оцене нека буду последица, а не мотив за учење. Често се дешава да после почетних неуспеха у нпр. рачунању, они сами себи дају етикету да нису добри у математици и тако та блокада сама ради свој посао. (Сто пута поновљена лаж постаје истина, код деце ово посебно важи.)
– Направите заједно распоред учења, пратећи дететове стварне могућности концентрације, његове предлоге уважите колико год можете. Тако ће се дете осећати способније и одговорније за своје обавезе. Ако је то 15-20 минута, онда направите договор и чврсто се тога држите да кад уради овај део може да устане, прошета, погледа телефон, узме слаткиш и сл. и врати се да настави па тако опет. Временом време проведено за столом у цугу, повећавати. Укупно учење не би требало да прелази 2 пута по 1 сат дневно, јер су ефекти учења никакви. (Причам за ниже разреде основне школе)
– Најбоље би било да се учење обавља кроз игру. Ако неће да вежба читање, замолите га да вам, док кувате, чита рецепт. Или деди може да чита Забавну страну из новина, „јер га боле очи“. Ако неће да рачуна, играјте се док се возите тако што ћете да сабирате бројеве са регистарских таблица. Победник је онај ко први дође до збира 18 нпр. Па мењате.
Радозналост и игра
Чини ми се да више успеха имају деца чији су родитељи радознали и сами отворени за учење и истраживање нових ствари. Па да видимо, за почетак, шта то стварно интересује нашу децу и како то да повежемо са градивом из школе? Добро је познато да деци може све да се објасни, само ако се говори “њиховим језиком”, па који је бољи заједнички језик од игре.
Играње је најбоља заједничка активност коју можете имати са дететом. Ако сте, притом, пажљиви слушачи, чућете и много више од тачних одговора из лекције. Тако раскрављени и заокупљени игром, осим што неће ни знати да уче, пружиће вам и многе додатне информације о томе шта се дешава у школи, како се тамо учи/не учи, каква је клима одељењу, ко има какав речник и тон, а ако имате среће, и ко се у кога заљубио, шта се дешава на улици, на одморима…. Тако нема ни потребе да се пита оно чувено “шта је било у школи”, сами ће да кажу.
И најважније: тако се шаље порука да је рад уједно и леп, осим што је тежак. Да је учење целоживотна активност која доноси радост и забаву, а не да се увек или играмо или учимо. Два у један, плус квалитетно и корисно проведено време са децом.
Аутор: Ирена Пилиповић, психотерапеут