Београдски средњошколци су на полугодишту у просеку имали чак до 100 изостанака, показало је истраживање Форума средњих стручних школа. Ђаци често имају подршку родитеља који правдају њихову одлуку да не иду на часове. Професори кажу да се многи ученици старијих разреда понашају као да су на факултету: науче лекције, одговарају, па их опет нема до следећег испитивања.
Неки изостају јер избегавају одговарање и писмене задатке, други не долазе да не би покварили оцене, трећи зато што им је у школи досадно. Највише изостанака имају матуранти.
Лука Арсић је ученик Техничке школе на Новом Београду и каже да заправо постоје бројни разлози због чега његови вршњаци одсуствују са наставе.
„Један од разлога изостанка јесте припремна настава за факултете, где ученици изостају из школе због тих часова како би упали на буџет”, наводи он.
И Анастасија Хрнетић, ученица ове школе, наводи да многе од њих не занимају смерови који су уписали, па самим тим и интересовање да слушају о стручним предметима.
„Доста њих не занима ова школа, тај смер што су уписали. Постали су толико лењи да иду у школу и онда остану код куће. Мама им нађе оправдање и тако, углавном све пролази”, навела је.
Школски психолози указују да је проблем евидентно велики јер школа губи позицију коју је раније имала и то најпре у очима родитеља. Психолог Техничке школе Нови Београд Тијана Совиљ каже да онда деца став према школи формирају у односу на став маме и тате.
„Имамо ону категорију превише попустљивих родитеља који су спремни да оду по оправдање детету које је остало код куће и играло игрице и да га без трунке блама и срама донесу одељенском старешини. Имамо родитеље који су у стању да кажу уплатили смо летовање јер је 15 дана у септембру јефтиније”, рекла је.
Како додаје, васпитање и лични пример, кључни су. Она додаје да тиме што штите своју децу, родитељи им чине медвеђу услугу.
„Оно што деца подсвесно траже у овом периоду је граница. Када нема постављених граница, дете се пре губи у психолошком и социјалном смислу него када су границе јасне и чврсте”, каже она.
Стучњаци упозоравају и да је проблем масовног одсуства са часова заправо дубљи – ученици школу доживљавају као препреку, а не као прилику за учење. Сматрају и да без промене система и јачања личне одговорности ученика, изостанци остају симптом много озбиљнијег проблема у образовању. Слажу се и да решење није у строжим казнама, већ у промени приступа настави и јаснијем повезивању знања са реалним животом и будућим занимањима.
Извор: Еуроњуз Србија