Да ли предлог закона родитељ-неговатељ доноси дуго очекивану подршку породицама које брину о деци са тешким сметњама и инвалидитетом или отвара нова питања равноправности?
Гостујући у емисији Тражим реч на Newsmax Balkans, повереник за заштиту равноправности Милан Антонијевић истакао је да институција Повереника годинама указује на потребу доношења закона који би системски уредио ову област.
„Локалне самоуправе су, у недостатку законског решења, покушавале да помогну појединим породицама кроз сопствене програме подршке. То јесте било значајно као привремена мера, али није одрживо. Због тога смо заједно са надлежним министарством указивали да је неопходно што пре усвојити закон који ће системски решити ово питање“, рекао је Антонијевић.
Једна од тема која је изазвала највише реакција јесте питање родитеља који су запослени и који према тренутном нацрту не могу да остваре статус родитеља-неговатеља.
Александра Рабреновић, која је осим као представница Удружења „Деца без граница“ говорила и као мајка деветогодишњег дечака са аутизмом, оценила је да питање које изазива највећи осећај неправде међу родитељима оно које се тиче права запослених родитеља деце којој је потребна посебна нега.
„Родитељи с правом примећују да ово решење није правично јер нису препознати законом. Не постоје олакшице за родитеље који раде, а истовремено негују дете са инвалидитетом. Мислим да је управо тај осећај неправде оно што је највише поделило родитеље“, нагласила је гошћа емисије на Newsmax Balkans.
Посебан проблем родитељи старији од 65 година
У емисији је указано и на положај родитеља старијих од 65 година који и даље свакодневно брину о својој одраслој деци са инвалидитетом.
„Недостају нам услуге социјалне заштите које би део тог терета преузеле на себе. Имамо родитеље који, да би избегли смештај своје деце у установе чији услови нису адекватни, настављају да живе са њима и негују их и у позним годинама. То је проблем који друштво не сме да игнорише“, упозорила је Рабреновић.
Марија Видојевић, мајка шестогодишњег Вукана, јединог детета у Србији са синдромом дисталне тризомије 10q, истакла је да родитељи поздрављају чињеницу да је нацрт закона коначно предложен, али сматра да су потребне значајне измене.
„Тренутни предлог више видим као новчану помоћ за најугроженије него као стварни статус родитеља-неговатеља. Обухваћени су само родитељи без примања, без пензије и без запослења. То мора да се промени. Нико не би смео да изгуби право на рад зато што брине о свом детету“, нагласила је Видојевић
Она сматра да би статус родитеља-неговатеља и право на новчану накнаду требало посматрати као две одвојене категорије.
„Иако сам запослена, ја сам и даље неговатељ. Статус родитеља-неговатеља не сме да зависи од тога да ли је неко запослен, незапослен или у пензији“, предочила је она.
Цео текст: Newsmax Balkans