Док се родитељи и осмаци још увек „хладе“ од уписног кола које се званично закључује крајем јуна, из Министарства просвете стижу нове информације које ће, иако наизглед техничке, директно утицати на то како ће изгледати прва година гимназије за генерацију која тек треба да седне у клупе у септембру.
Шта се мења већ од септембра
Према допису који су директори гимназија и средњих школа са гимназијским одељењима добили од Министарства просвете почетком јула, ученици који у школској 2026/2027. години уписују први разред гимназије имаће један изборни предмет мање и један час недељно мање у односу на досадашњи модел. Уместо досадашњег бирања два од четири понуђена изборна предмета, школе ће будућим првацима нудити два предмета са листе, од којих ће ученик бирати само један.
Важно је нагласити да се ова измена односи искључиво на будуће прваке — ученици виших разреда наставиће по плану по ком су већ кренули, без промена.
Проблем је у тајмингу. Директори са којима је разговарао Данас указују да је информација стигла након што је највећи део школа већ завршио упис, а будући прваци су током пријаве изборне предмете бирали по старом систему — два од четири понуђена. То практично значи да ће школе на почетку школске године морати поново да анкетирају ученике, мењају распореде и прерасподељују наставно особље — све то у ходу, тек када настава већ треба да почне. Сам правилник којим би ова измена званично била регулисана, према доступним информацијама, у тренутку писања овог текста још увек није објављен.
Од „смањења у свим разредима“ до једног предмета мање за прваке
Да би се разумело зашто директори гимназија говоре о збрци, треба се вратити на април ове године. Тада је Министарство просвете, у допису који је потписао министар Дејан Вук Станковић, најавило знатно амбициознију реформу — смањење недељног фонда часова изборних предмета у свим разредима гимназије, не само у првом. Према том, априлском плану, ученици првог и другог разреда бирали би један изборни предмет са листе од два, док би у трећем разреду бирали један предмет са листе од два, који би затим наставили да слушају и у четвртој години.
Сада је јасно да је Министарство од дела те идеје одустало — уместо смањења у свим разредима, промена се, бар за сада, своди на један изборни предмет мање само за генерацију која уписује први разред на јесен.
Критике струке: „све се ради преко колена“
Реакције из гимназијског света на начин на који се реформа спроводи биле су, благо речено, резервисане. Ана Димитријевић, председница Форума београдских гимназија, оценила је да је најављено растерећење ученика добродошло, али је истовремено упозорила да се измене спроводе без озбиљне стручне припреме — без анализе да ли се градиво предмета преклапа, да ли школе имају довољно наставног кадра и учионица, и какве ће последице укидање предмета имати на професоре који су део своје норме остваривали управо кроз изборне предмете.
Занимљиво је и да се у дописима Министарства не помињу веронаука и грађанско васпитање — предмети који, према речима Снежане Малетин, остају нетакнути, иако су, како она истиче, управо они предмети на којима се често најмање садржински ради на часовима.
С друге стране, аргументи за растерећење ученика нису без основа. Годинама уназад, и ученици, и родитељи, и сами запослени у школама жалили су се да изборни предмети, уведени са намером да подстакну радозналост и развијају вештине ван оквира традиционалне наставе, у пракси нису оправдали сврху — често су служили првенствено за допуну наставне норме професорима, док су ученицима додатно оптерећивали већ згуснут распоред, понекад и до дванаест часова дневно.
Да ли ће до септембра бити објављен коначан и прецизан правилник који регулише изборне предмете за први разред, остаје да се види у наредним недељама.