Некада престижна и цењена занимања – професори и наставници физике, хемије, математике, биологије и географије на универзитетима у Србији годинама уназад бележе ниско интересовање матураната.
Подаци са Београдског универзитета о овогодишњем уписном року не остављају место за дилему – наставнички смерови се гасе, док се школски систем суочава са питањем ко ће већ за неколико година предавати нашој деци.
Најупечатљивији и најалармантнији показатељ ове кризе стиже са Физичког и Хемијског факултета Универзитета у Београду. Физика, хемија и математика већ годинама бележе мали број пријављених кандидата.
Физички и Хемијски факултет
На Физичком факултету, на смеру намењеном будућим наставницима физике, у првом уписном року уписала су четири бруцоша, а пријавило се шест.
Слика није ништа боља ни на Хемијском факултету, где је одзив на наставничком профилу доживео нови пад у односу на претходне године.
„На Хемијском факултету, на студијском програму Хемија наставнички смер, у првом уписном року уписан је један студент на 25 буџетских места. Слабији је одзив ове године, а прошле године била су три уписана студента. Са друге стране, два смера, попут биохемије, потпуно су нам попуњена, док је општи смер хемије на око 80 одсто капацитета“, навео је декан Хемијског факултета у Београду Горан Роглић.
Иако држава покрива трошкове студирања за готово читаву класу будућих хемичара-предавача, ни бесплатно школовање више није довољан мамац за младе генерације.
„Разлог зашто је мали одзив за наставни смер су ниске зараде и урушен статус наставника у друштву. Бенефити на факултету су ти што за наставни смер има 25 буџетских места, што значи да студенти уопште не плаћају школарину, али ни то не привлачи кандидате“, истакли су са факултета за МОНДО.
И Биолошки факултет у Београду бележи тренд скромног одзива студената.
„Биолошки факултет има посебан студијски програм мастер академских студија Професор биологије, са звањем у дипломи Мастер професор биологије. Ти студенти се уписују према Конкурсу за мастер студије у октобарском року. На том програму имамо акредитованих 20 места, а у протеклим годинама просечно уписујемо око 10 кандидата“, навео је за МОНДО декан Љубиша Станисављевић и додао:
„Према важећим прописима, наставник у основним и средњим школама мора да има завршене мастер студије. Министарство просвете расписује конкурс за стипендије за наставничка занимања, али нам није познато да ли су у те програме у потпуности укључени и студенти мастер студија.“
Математички факултет
Са Математичког факултета за МОНДО истичу да годинама упозоравају како надлежно министарство тако и јавност, на недостатак заинтересованих кандидата за наставничке смерове.
„Последице оваквог тренда могу бити погубне. Још је Платон сматрао да рђав рад обућара може довести до тога да Атињани ходају боси, али да рђав рад наставника може довести до потпуне пропасти Атине. Последице се већ итекако осећају – није занемарљив број неквалификованих наставника који изводе наставу математике, пре свега у мањим срединама, а решење тог проблема није на видику“, наводе са факултета за МОНДО.
Математички факултет, како даље истичу, дужи низ година спроводи подстицајне мере, које се пре свега огледају у смањеној школарини, која за наставнички смер износи 90.000 динара, уместо уобичајених 150.000 или 160.000.
„Математички факултет се не бави стипендирањем студената и није овлашћен да се бави таквим пословима, али Министарство просвете годишње расписује конкурс за известан број стипендија студентима који студирају наставничке смерове, при чему већи део тих стипендија, колико је нама познато, остаје неискоришћен“, истичу и додају:
„Суштина проблема, међутим, није само у материјалном положају стипендиста, већ у лошој перцепцији наставничког позива у друштву, због чега се млади тешко одлучују за наставничке смерове. Наставничка професија данас, нажалост, нема друштвени статус и углед који заслужује, а материјални положај наставника често није у складу са одговорношћу и значајем посла који они обављају. Истовремено, од наставника се очекује да одговоре на бројне захтеве различитих актера образовног система – ученика, родитеља, школа и надлежних институција – при чему њихов професионални ауторитет по правилу није довољно уважен. Додатно, обавеза континуираног стручног усавршавања, које се неретко организује ван радног времена, укључујући и викенде, представља још један изазов са којим се наставници суочавају.“
Смер „Професор математике и рачунарства“ ове године уписало је 8 студената, што је боље од прошлогодишња 4.
„Надамо се да је то наговештај промена. Али то је и даље веома далеко од броја потребног да надомести наставнике који одлазе у пензију. Наставник има кључну улогу у обликовању будућих генерација, али да би најбољи млади људи били мотивисани да изаберу овај позив, неопходно је да друштво, а пре свега држава, јасно покаже да је образовање један од својих најважнијих приоритета. Само системским улагањем, адекватним вредновањем рада наставника и спровођењем неопходних реформи можемо обезбедити довољан број квалитетних наставника који ће образовати генерације способне да одговоре на изазове савременог света“, закључују за МОНДО са Математичког факултета.
Географски факултет
Декан Географског факултета Велимир Шећеров, говорећи о студијским програмима, истакао је да су они модернизовани кроз нову акредитацију и усклађени са савременим потребама, али да поједини смерови, попут Географије, и даље имају велики број упражњених места.
На том програму, који прима 80 студената, у првом року уписано је свега 11 бруцоша.
Он је додао и да не очекује попуњавање комплетне уписне квоте у другом року, али процењује да би Географски факултет могао да упише још 30 до 40 студената, на основу искустава из претходних година, када је у септембарским роковима пристизало још 20 до 30 одсто кандидата у односу на први рок.
Шећеров сматра да је проблем наставничких факултета део ширег проблема образовног система и да његово решавање захтева заједничко деловање државе и образовних институција, кроз унапређење материјалног положаја, друштвеног статуса и мотивације за наставнички позив, пише ФоНет.
Школе широм Србије већ данас кубуре са мањком стручног кадра. Када оде актуелна генерација наставника и професора пред пензијом, намеће се питање ко ће их заменити у преношењу знања деци.
Извор: Мондо