Изменама Закона о основама система образовања и васпитања све се своди на један центар одлучивања, односно Министарство просвете, изјавила је председница Форума београдских гимназија Ана Димитријевић. Гостујући у емисији “3Д – Нова димензија дана”, Димитријевић је оценила и да се најављеним изменама “укида аутономија наставницима, ученицима и родитељима”.
Закон предвиђа измене које се тичу дисциплине ученика, коришћења мобилних телефона, као и одговорности родитеља, а на питање Инсајдера да ли су то кључни проблеми система образовања у Србији, Димитријевић одговара:
“Нису кључни, али нису ни неважни. Ниједан проблем који имамо не бих ставила по страни и назвала га небитним, али постоје много важније ствари. Оно што се нама не свиђа је како се те ствари раде”.
Сматра и да се одлуке усвајају без јавне расправе и “истраживања тржишта”.
“Односно, нас који пружамо услуге и оних који те услуге користе. Ми као наставници пружамо услуге, а ученици су корисници, као и њихови родитељи. Оно што се мени лично, а и великом броју нас, не допада, јесте занемаривање улоге родитеља, који су велики део школске заједнице. Као проблем министарству и уопште држави се наметнуло то што је школска заједница коначно постала оно што треба да буде”, оцењује Димитријевић.
Након обуставе наставе, додаје она, наставници су се зближили са родитељима, ученицима и дошло је до спознаје да се ради о једној заједници са међузависним члановима.
“И да можемо боље да функционишемо ако сарађујемо и имамо заједничке циљеве. То је оно што се очигледно не допада управама школа, ни ресорном министарству. Они не желе да се таласа, већ да се улога родитеља потпуно умањи, што је бесмислено”, рекла је Димитријевић.
Министарство просвете је, иначе, јуче саопштило да је припремило Нацрт измена и допуна Закона о основама система образовања и васпитања. Овим нацртом предвиђена су решења за ефикаснији рад савета родитеља, уз наводе да се њихова улога и значај у раду школа тиме не умањују. Димитријевић, међутим, каже да се њихова улога изменама своди само на посматрачку.
“Јер, тамо се помиње да родитељи треба да буду обавештени о неким стварима, а не да о њима расправљају као што је било до сада. А друго, шта значи ефикаснија улога? Суштина је да их министарство контролише. Јер, уместо 40 људи у саветима родитеља, биће их 15. Много је лакше вршити утицај на 15 родитеља него 40, ако је то потребно да би се спровело у дело оно што је Министарство просвете замислило или директор”, наводи Димитријевић, додајући да је питање и ко ће одлучивати о томе којих петнаесторо родитеља ће се наћи у савету.
Истиче и да се од мобилних телефона направила велика тема.
“Чињеница је да деца, као и ми, много користе мобилне телефоне, проводимо доста времена гледајући у екране. То није здраво за психу, физичко здравље, кичму, очи. Међутим, како је замишљено да се забране мобилни телефони у школама, да их деца остављају, а неко то заводи… Школе имају по 1.000 ђака и то је процес који би трајао. Нека особа треба да преузме одговорност за те скупе уређаје, деца морају да добију потврду или потпис наставника да узму телефон, да позову родитеља. Ми ипак живимо у 21. веку где је мобилни телефон неопходан део живота и не верујем да ће родитељи пристати на то. А ни деца”, каже она.
„Сви просветни радници треба да се побуне и поруче да ово не долази у обзир“
Сматра да се та област може уредити правилницима у школама, према којима би се телефони на почетку часа остављали на једно место.
“То се ради у школи у којој ја радим радим већ две године и савршено функционише, деца се науче правилима. Нема потребе за оваквим укидањем те справе која нама иначе и у настави може бити врло корисна”, предочава Димитријевић.
Упитана шта је наредни корак просветних радника уколико предложене измене Закона о основама образовања и васпитања буду усвојене без шире сагласности наставника, директора и стручне јавности, Димитријевић одговара:
“Ми смо схватили да су штрајкови и упозорења прилично бесмислени, јер министарство рачуна на то да ћемо их ми упозорити, а они неће урадити ништа, након чега ћемо се повући у учионице. Овим изменама се нама чак уводи и писмена опомена. Према томе, уколико не радимо неки дан без најављивања штрајка, могу да нам дају писмену опомену и одузму лиценцу. С тим у вези је јако тешко одлучити се за радикалан потез”.
Суштина је у томе да се, каже Димитријевић, сви просветни радници побуне и поруче да “ово не долази у обзир”.
“И да је ово ограничавање слободе избора, критичког мишљења, укидање аутономије наставницима, ученицима и родитељима. Ово је питање за репрезентативне синдикате, а бојим се да њихов одговор не би био задовољавајући за већину просветних радника, јер функционишу као продужена рука министарства. Бојим се да се репрезентативни синдикати неће изборити за оно што просветни радници од њих очекују”, рекла је Димитријевић.
Извор: Инсајдер










Напишите одговор