Nova školska godina počela je 1. septembra, ipak bez velike reforme nastave koja se dugo najavljivala. Novi programi jesu napisani i usvojeni, ali će na njih prve generacije preći tek za godinu dana. Ono što je već stupilo na snagu mnogo je konkretnije: novi školski kalendari, nekoliko novina u srednjim školama i stručnom obrazovanju, dok je veliki paket izmena krovnog zakona ostao – bar za sada – u formi Nacrta.
Vojvođanski đaci na zimski raspust nedelju dana ranije, ukupno ŠEST pauza tokom školske godine
U većem delu Srbije osnovci će u prvom polugodištu biti u klupama do 30. decembra, a u školu se posle zimskog raspusta vraćaju 18. januara. Srednjoškolcima je 31. decembar radni, ali nenastavni dan, a drugo polugodište i za njih počinje 18. januara. Jesenji raspust je od 11. do 13. novembra, sretenjski od 15. do 19. februara, a prolećni od 30. aprila do 4. maja. Osmaci završavaju nastavu 28. maja, ostali osnovci 11. juna, a većina srednjoškolaca 18. juna.
U Vojvodini raspored je drugačiji pre svega oko zimskog raspusta. Prvo polugodište tamo se završava već 23. decembra, zimski raspust traje od 24. decembra do 8. januara, a drugo polugodište počinje 11. januara, sedam dana ranije nego u ostatku Srbije. Ostali veliki datumi uglavnom se poklapaju: jesenji raspust je od 11. do 13. novembra, sretenjski od 15. do 19. februara, a prolećni od 30. aprila do 4. maja. U Vojvodini su, uz to, 26. i 29. mart neradni i nenastavni dani, zbog čega su predviđene i radne subote 27. februara i 3. aprila.
Ostali važni datumi u kalendaru:
- 21. oktobar – Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu;
- 8. novembar – Dan prosvetnih radnika;
- 27. januar – Sveti Sava, Dan duhovnosti, radni dan bez nastave;
- 21. februar – Međunarodni dan maternjeg jezika;
- 10. april – Dan sećanja na Dositeja Obradovića;
- 22. april – Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma;
- od 5. do 7. maja – Nedelja sećanja i zajedništva;
- 9. maj – Dan pobede;
- 28. jun – Vidovdan, takođe radni dan bez nastave.
„Nedelja“ sećanja i zajedništva 2027. traje tri dana – od 5. do 7. maja. Pravilnik izričito kaže da se u tom periodu organizuju aktivnosti posvećene kulturi sećanja i nevinim žrtvama – učenicima i mladima – kao i razvoju humanosti, empatije, tolerancije, poštovanja i dijaloga. Prošle školske godine bila je predviđena od 4. do 8. maja 2026, dakle čitavih pet radnih dana.
U kalendar za 2026/27 ušao je i EKSPO 2027. Pravilnici predviđaju da škole u godišnjim planovima rada planiraju jednodnevnu studijsku posetu izložbi u periodu od 17. maja do 25. juna. Formulacija je u junu izazvala nedoumice da li to znači da će odlazak biti obavezan, pa je Ministarstvo naknadno poslalo posebno stručno uputstvo. U njemu je precizirano da učešće učenika nije obavezno, da je za maloletnike potrebna saglasnost roditelja i da će prevoz i ulaznice biti besplatni. Poseta ne zamenjuje ni ekskurziju ni nastavu u prirodi.
Velika promena programa – usvojena, ali odložena
Novi programi nastave za prvi i peti razred osnovne škole i prvi razred srednje škole jesu pripremljeni i usvojeni – ali se ne primenjuju od ovog septembra. Njihova primena počinje tek školske 2027/28. godine. U međuvremenu se rade programi za drugi i šesti razred osnovne škole i drugi i treći razred gimnazije, a oni bi trebalo da stignu u učionice 2028/29.
Slično je i sa nacionalnim udžbenicima, o kojima se dugo govorilo kao o novini koja dolazi već ove godine. Važeći Zakon o udžbenicima sada predviđa da se prvi udžbenici od nacionalnog značaja – za istoriju i geografiju – koriste od 2027/28. godine za prvi i peti razred i prvi razred srednje škole. Tek krajem avgusta izabrani su autori prvih takvih udžbenika.
To, međutim, ne znači da ove godine nema programskih novina. U srednjem stručnom obrazovanju uvedeno je šest novih i četiri inovirana obrazovna profila, među kojima su tehničar mehatronike vozila, tehničar obnovljivih izvora energije i tehničar vitikulture i enologije. A za učenike gimnazija koji su strani državljani od ove godine prvi put se uvodi Srpski kao strani jezik kao obavezan predmet.
Zato se školska 2026/27. pre može nazvati godinom pripreme za reformu nego godinom reforme. Najveće izmene programa i udžbenika već su pravno pripremljene, ali je njihova primena pomerena za narednu školsku godinu.
A novi ZOSOV?
Tokom avgusta Ministarstvo je otvorilo javnu raspravu o izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ali taj dokument nije postao zakon do početka školske godine. Rasprava je trajala od 3. do 23. avgusta, a Nacrt se nije našao na dnevnom redu avgustovskog zasedanja Skupštine.
A predložene izmene nisu beznačajne. Između ostalog, predviđeno je smanjenje saveta roditelja na najviše osam članova u osnovnoj i 15 u srednjoj školi i menjanje dela njegovih nadležnosti; mogućnost suspenzije licence nastavniku koji ni nakon pisanog upozorenja ne obavlja obrazovno-vaspitni rad; drugačija pravila za premeštaj učenika i izmene u oblasti učeničkog organizovanja i položaja zaposlenih. Ministarstvo tvrdi da je cilj efikasniji rad škola i jačanje vaspitne funkcije, dok su deo prosvetnih radnika, roditelja i organizacija ova rešenja ocenili kao sužavanje njihovog uticaja u školi.
Tako je nova školska godina počela sa prilično neobičnim raskorakom: kalendar je nov, ponešto se već promenilo, ali su najveće najavljene promene – novi programi, nacionalni udžbenici i moguće novo uređenje odnosa unutar škola – praktično prebačene u naredni period. Za đake je 1. septembar 2026. zato mnogo manje bio početak „novog obrazovanja“, a mnogo više početak godine u kojoj se ono tek priprema.