Да ли образовање треба да производи послушне ученике или људе способне да мисле својом главом? Где се завршава право родитеља да штити дете, а почиње угрожавање ауторитета школе, и где се завршава ауторитет наставника, а почиње његова злоупотреба? О тим питањима, али и о стању у просвети првог дана нове школске године, у емисији 3Д на Инсајдер ТВ говорила је Ана Димитријевић, председница Форума београдских гимназија.
После вишемесечних проблема у Јовиној гимназији у Новом Саду и Петој београдској гимназији, али и дешавања у другим школама које су улазиле у протесте, какво је данас стање у просвети? Димитријевић каже да је једна од речи која најбоље описује тренутно стање у просвети – апатија.
Како наводи, она је међу просветне раднике ушла као последица свега кроз шта су прошли током претходних годину и по дана, али и вишедеценијске борбе за бољи статус и достојанство професије.
„Имали смо насиље у школама, имали смо периоде великог неразумевања између родитеља, ученика, наставника и тако даље. Онда су дошле те обуставе и блокаде. Остали смо некако сами. Добили смо по прстима, да тако кажем. Кажњени смо и даље нас кажњавају због тога“, наводи Димитријевић.
Према њеним речима, уз апатију међу просветним радницима постоји и страх, посебно због мера које држава доноси или најављује. Као један од проблема издваја велики број запослених који годинама раде на одређено време, којима уговор, како каже, може бити необновљен без образложења.
„Не заборавите да ми и даље имамо јако много, па можда и трећину људи који раде неки годинама на одређено време. Значи, њима се уговор може без икаквог објашњења само закључити, не обновити“, упозорава Димитријевић.
Димитријевић објашњава да је један од разлога за велики број запослених на одређено време забрана запошљавања у јавном сектору. Како наводи, школе и директори добијају квоте које одређују колико нових људи могу да запосле, па запослени на одређено чекају да се отвори конкурс за стално запослење.
„Обично ти људи који буду на одређено заправо чекају да се отвори конкурс и онда се пријаве, ако нема никога на листама вишкова ко ће да их предухитри“, каже Димитријевић.
Према њеним речима, ситуација је додатно отежана тиме што прошле године, колико је њој познато, школе нису добијале квоте за запошљавање.
„То је такође део казне коју смо добили“, оцењује Димитријевић.
У разговору о проблемима са којима се просвета суочава, поставља се и питање шта се у свему томе дешава са ученицима и колико се говори о њиховим проблемима и безбедности.
Димитријевић каже да су деца у свему што се дешава у просвети на неки начин скрајнута, али да наставници настоје да их заштите од проблема са којима се сами суочавају.
„Некако су скрајнута, јер она се подразумевају. Она су ту, па су ту. Ми дајемо све од себе да некако они ово не осете, јер ми кад уђемо у учионицу, то је као неки прекидач. Ви једноставно престајете да се бавите овим свим чиме се бавите ван учионице и бавите се својим основним послом“, наводи Димитријевић.
Према њеним речима, ученици су током последњих годину и по до две године „невероватно сазрели“, без обзира на узраст. Како каже, приметили су да између родитеља и наставника више нема ранијег неразумевања, већ да постоји заједнички интерес и разумевање.
Димитријевић сматра да је управо то оно што власт, односно Министарство просвете, не жели и да се такво повезивање родитеља, ученика и наставника покушава разбити, између осталог и кроз измене закона.
На питање о најављеним изменама и образложењу Министарства да ће оне допринети ефикаснијем раду школа, Димитријевић се осврће и на промене које се односе на савет родитеља.
„Министар је то објаснио тиме што је проблем када имате 30 или 40 представника савета и тешко је имати кворум. Наши подаци говоре, а наши подаци долазе из кругова родитеља, да је, рецимо, у Јовиној гимназији током године од 12, 13, 14 састанака само једном био проблем са кворумом“, наводи Димитријевић.
Она указује и на то да се проблеми са кворумом, према њеним речима, чешће јављају у школским одборима, где се не појављују представници локалне самоуправе, него у саветима родитеља.
„Тако да мислим да је то само изговор“, оцењује Димитријевић.
Уместо смањења ингеренција школа, сматра да би требало повећати њихову аутономију како би се одлуке доносиле брже и ефикасније. Међутим, према њеној оцени, предложене измене иду у супротном смеру, јер се све више овлашћења концентрише на Министарство.
Као пример наводи предлог према којем би министар одлучивао о врсти и месту обављања друштвено корисног рада за дете које је у дисциплинском поступку или је кажњено.
„Па ваљда је логично да о томе одлучи одељенско веће, они који предају том детету, јер ви имате најразличитије ситуације којима се ми заправо свакодневно бавимо. Ми се не бавимо само предавањем својих предмета“, каже Димитријевић.
Она оцењује да је позивање на већу ефикасност заправо „изговор за промене које би требало да нас ограниче“ и да се тиме покушава спречити да се понови ситуација од пре годину и по дана, када су, како каже, „школе стале“.
Измене се односе и на улогу савета родитеља, којем би, према критикама на предложена решења, била смањена могућност утицаја на поједине одлуке школе, укључујући и питања која се тичу средстава која родитељи издвајају.
Димитријевић указује да су измене, како оцењује, суптилне, али да промена појединих формулација може имати значајне последице. Посебно издваја део који се односи на право ученика на удруживање.
„То је оно што на енглеском кажу ’ђаво је у детаљима’. Ко није пажљиво читао, рекао би: ма, овде се ништа није променило. Јер јако су суптилне измене, у смислу да је промењена реч, али та реч није више ’може’, него је ’мора’. То је велика разлика“, наводи Димитријевић.
Како објашњава, предлогом се, према њеном тумачењу, ученицима гарантује удруживање кроз ученички парламент, док би друге облике удруживања могло бити могуће ограничити.
„Не пише да се забрањује удруживање ученика, али пише да им је једино гарантовано удруживање у ученички парламент, што значи да свака друга врста удруживања може да се забрани. Значи, јако је важно прочитати“, каже Димитријевић.
Она сматра да би такво ограничење било спорно и са становишта међународних конвенција и Устава Србије.
„Како може да се забрани ако постоје конвенције којима је приступила Србија? Је л’ Србија потписница Конвенције о правима детета, где је удруживање апсолутно дозвољено на најразличитијим основама? Значи, нема у ствари ограничења. И друга ствар је Устав, који каже да свако има право на мишљење и не знам да су деца изузета из тог дела Устава“, наводи Димитријевић.
Она као још један пример наводи Закон о штрајку, који просвету сврстава међу делатности од јавног интереса и за запослене у тим делатностима предвиђа обезбеђивање минимума процеса рада током штрајка.
„Исто и Закон о штрајку из ’96, по коме ми немамо право на тоталну обуставу рада као просветно занимање, је л’ тако? А заправо би требало да имамо, јер ми нисмо занимање од посебног значаја од кога зависе животи и здравље људи. Тако да ви видите да се те конвенције које ви помињете, а које би ми требало да поштујемо јер смо их потписали, заправо увелико крше. Зашто се и ова не би кршила?“, каже Димитријевић.
Једна од најспорнијих одредби предложених измена односи се и на могућност суспензије лиценце наставницима. Поставља се питање шта би таква мера значила за њихов положај, имајући у виду да директори школа већ имају значајан утицај на њихов свакодневни рад, од распореда часова до покретања дисциплинских поступака. Министарство је у јавној расправи заиста навело суспензију лиценце за наставнике као једну од новина предлога.
„Оно што нама смета код те одредбе је што је за прекршај из радног односа заправо казна непримерена. Када ви направите прекршај из радног односа, вас неко може казнити у односу на то како сте ви прекршили уговор о раду и у односу на Закон о раду, а не везано за вашу лиценцу, која у ствари каже да сте ви оспособљени да се бавите педагошким и образовним радом у оквиру одређеног предмета који предајете у школи“, наводи Димитријевић.
Она додаје да ни изостанак са посла или организовање штрајка, сами по себи, не значе да наставник није способан да обавља своје занимање.
„То што ја нисам два дана дошла на посао или што сам организовала некакав штрајк не може никако да значи да ја нисам више способна да обављам своје занимање. Тако да су то мало бабе и жабе и то се никако не сме дозволити“, каже Димитријевић.
Истиче, међутим, да Форум београдских гимназија не сматра да наставници треба да буду изузети од одговорности.
„Постоје они наставници који заиста не раде свој посао. Ми као Форум генерално нисмо ни у једном тренутку рекли: ми треба да можемо да радимо шта год хоћемо и нико не сме никад да нас казни. То је беспризорно и нико о томе не прича. Ми управо говоримо супротно. Закон се мора поштовати и зна се за шта постоји казна и која се казна за шта примењује“, наводи она.
На питање да ли очекује да се предлог измена закона нађе пред посланицима, Димитријевић наводи да се он, за сада, није нашао у скупштинској процедури. Као разлог се, према информацијама до којих је дошла, помињу процедуралне грешке.
Она, међутим, није сигурна да је то једини разлог и сматра да је могуће да је на одлуку утицала и реакција јавности.
„Подигла се велика прашина у јавности, а ово је поткачило сад и родитеље и ученике. Па су се удружења родитеља јако добро организовала, присуствовали су, имали су објаве на мрежама, излазили су у медије са својим мишљењима и ставовима. Ево и ученици су имали некакав протест управо у вези са тим изменама везано за организовање“, наводи Димитријевић.
Оцењује да је притисак јавности можда довео до тога да се предлог за сада заустави. Имајући у виду најаве избора, сматра да је могуће да измене неће стићи пред Скупштину пре њиховог одржавања.
„Мој је утисак да смо можда успели да за сада то стопирамо. А с обзиром на то да нам следе избори, бар сви тако кажу, онда верујем да неће бити времена да то иде пред Скупштину док не буду избори“, закључује Димитријевић.
Димитријевић наводи и да су просветни радници раније предлагали боље повезивање здравственог и образовног система, како би се, између осталог, оправдања за изостанке ученика аутоматски уносила у електронске дневнике.
„Ми смо дуго предлагали да се повежу системи, кад смо код дигитализације, да се повеже систем домова здравља, здравствени систем и наш систем, да се повеже, да нам оправдања стижу аутоматски у дневнике, јер сад имамо те електронске дневнике“, наводи Димитријевић.
Димитријевић сматра да у просвети постоји много нерешених питања којима би требало да се посвети пажња, а која су, према њеној оцени, лакше решива од оних која су се изненада нашла у предлогу измена закона.
Ипак, сматра да је у позадини предложених измена пре свега настојање да се спречи понављање ситуације у којој су школе обуставиле рад.
„Али иза овога апсолутно имам утисак да стоји само једна идеја, а то је да школе не смеју опет да стану на начин на који су стале. То је очигледно нешто што највише плаши оне који су на власти. Па ко год то био“, закључује Димитријевић.
Како закључује, питање је да ли ће образовање стварати људе који су само послушни или оне који су способни да мисле својом главом.
„Јер очигледно, оно што сте рекли на самом почетку, да ли ћемо бити неко ко је само послушан или неко ко мисли својом главом, очигледно овде није пожељно да мислите својом главом. Мислим, није пожељно у одређеним круговима“, поручује Димитријевић.
Извор: Инсајдер