Почетак сваке школске године за ученике и наставнике доноси исти изазов – проверу знања усвојеног у претходном разреду. Иако се уопште не оцењују и не утичу на просек, иницијални тестови на почетку сваке школске године унесу панику међу родитеље и ђаке.
Према речима Славице Јеринић, професорке српског језика и књижевности у ОШ „23. октобар“ из Кленка, иницијални тестови показују шта су ученици заборавили током летњег распуста, али пре свега шта чини сегмент њиховог трајног знања.
„У пракси се најчешће показало да ученици преко лета забораве конкретне граматичке дефиниције и називе, нарочито у областима које су им раније слабије ишле. Рецимо да се дете сећа гласовне промене и зна која је у питању, али не може да се сети њеног тачног назива – на пример, да је ‘З’ прешло у ‘С’, односно да је у питању измена по звучности“, објашњава професорка Јеринић за Блиц.
Она истиче да ученици увек запамте дубинске структуре граматике, док се теже присећају самих подела.
Поред граматике, приметна је и мањкавост у читању са разумевањем, што професорка приписује паду концентрације и одсуству навике пажљивог читања дужих текстова током распуста.
”Такође, примећује се и слабији успех у правопису и писању, јер деца током лета углавном куцају поруке на телефонима, па изгубе контакт са оловком и потребна им је поновна рутина“, наводи она за Блиц.
Када је реч о самим правописним правилима, Јеринић наглашава:
„Једном научено правописно правило постаје аутоматизовано и оно се ретко заборавља. Стога, грешке у правопису на иницијалним тестовима обично нису последица заборављања, већ знак да та правила раније нису била у потпуности савладана“, каже она у разговору за „Блиц“.
Иако резултати некада могу бити лошији од очекиваних – било због аклиматизације на почетку године, уочених рупа у знању или треме – саговорница „Блица“ наглашава да ови тестови не треба да изазивају забринутост код деце и родитеља.
Наставница математике у ОШ „Јован Поповић“ у Новом Саду, Јованка Свркота за „Блиц“ истиче да ученици на овим тестовима показују знатно боље резултате у рачунском делу него у геометрији.
„Оно што се показало, као и ранијих година, јесте да боље упамте ствари које су везане за рачунски део задатака – значи рачунање са бројевима различитих облика или решавање једначина, а ствари које су везане за геометрију где треба да се досете неке формуле, то су углавном позаборављали“, објашњава Јованка Свркота, додајући да је то генерални утисак са тестирања.
Како каже, овакав резултат не представља изненађење, већ је постојани стандард из године у годину.
„Ученицима знатно теже иду задаци који захтевају памћење или сложенији мисаони процес. То је у принципу стандард. Те ствари у којима треба нешто и да упамте или је комплекснији след мисли који треба да се одигра, ту им иде теже. Највише је ту геометрија проблематична, јер једноставно забораве те обрасце који су потребни да би могли да одраде задатак“, наглашава Свркота.
„Током лета доста забораве“
Резултати иницијалних тестова показују да ученици током летњег распуста забораве знатан део градива, а према речима Данијеле Чепић, професорке хемије у основној школи, из године у годину ти резултати бивају све слабији. Само мали проценат ученика успева да тест уради беспрекорно, док се већина присећа само оквирних и основних чињеница.
Када је реч о хемији, најбрже се заборављају рачунски задаци и апстрактније теме.
„Забораве сталне валенце, разлику између јонске и ковалентне везе, а у највећем броју случајева забораве како се раде задаци – посебно задаци из стехиометрије. Са друге стране, основе које су темељно усвојене остају у сећању. Ученици без већих потешкоћа памте грађу атома и распоред електрона по енергетским нивоима, као и саме хемијске реакције, иако им је често потребно кратко подсећање да разграниче поимање индекса и коефицијената у једначинама“, наводи за „Блиц“ Чепић.
Ипак, како каже, како каже, наставници на иницијалне тестове не гледају као на препреку или казну, већ као на неопходан водич за наставак школовања.
Извор: Блиц