Како одговорити на тему школског састава ?
На први поглед одговор може деловати сувишно, али пракса то демантује. Увек тражите појашњење о чему тачно треба писати, проверите своју претпоставку. Уколико је тема : „Луде године“ или нека друга фраза у чије значење нисте сигурни, проверите њено значење па ћете уочити да не треба писати о својим несташлуцима у петој години, већ о периоду пубертета током којег дете пролази кроз бројне психичке и физичке промене. Уколико је тема: „Ја мислим другачије“, не треба да описујете било које своје мишљење већ управо оно по којем се разликујете од својих вршњака, у чему се не слажете са њима, својим родитељима или одраслима. Битно је уочити ТУ РАЗЛИКУ!
Из своје праксе сам закључио да треба да дајем уопштеније теме, због рада са ученицима различитих могућности. То отвара шири избор те допушта и једноставан одговор на тему, али и оригиналан приступ теми. Уколико је дескриптивна тема у питању нпр. “ Зима у мом крају“ , ученик може одговорити на тему по шаблону – стереотипно , али и креативно. Тема делује досадно , али она развија литерарну дескрипцију ( способност описивања света који опажамо) и допушта креативни приступ који увек захтевам. Будите другачији и занимљиви. На сваку тему се може бити занимљив. Како? Будите искрени и уместо понављања фраза о лепоти зиме, признајте и своју мрзовољу у зимска јутра, локве бара и блата, а онда као контраст опишите неки леп призор. Увек будите искрени, на сваку тему одговарајте што искреније. Фолирање се увек осети.
Увек доведите у везу опис са својим осећањима јер је наш доживљај нечега најважнији, а онда то преточите у речи. Подразумева се да су осећања увек другачија. Туга, депресија, радост, срећа – у контрастима је начин да се буде занимљив. Изаберите занимљиве детаље. Да птице лете на југ сте научили још у првом разреду и чему то понављање, али слика нпр. иња на четинару који гледате кроз прозор своје собе може бити врло занимљива. Играјте се речима.
Рад је увек индивидуални, изразите СЕБЕ, а не неког другог.
На први поглед одговор може деловати сувишно, али пракса то демантује. Увек тражите појашњење о чему тачно треба писати, проверите своју претпоставку. Уколико је тема : „Луде године“ или нека друга фраза у чије значење нисте сигурни, проверите њено значење па ћете уочити да не треба писати о својим несташлуцима у петој години, већ о периоду пубертета током којег дете пролази кроз бројне психичке и физичке промене. Уколико је тема: „Ја мислим другачије“, не треба да описујете било које своје мишљење већ управо оно по којем се разликујете од својих вршњака, у чему се не слажете са њима, својим родитељима или одраслима. Битно је уочити ТУ РАЗЛИКУ!
Из своје праксе сам закључио да треба да дајем уопштеније теме, због рада са ученицима различитих могућности. То отвара шири избор те допушта и једноставан одговор на тему, али и оригиналан приступ теми. Уколико је дескриптивна тема у питању нпр. “ Зима у мом крају“ , ученик може одговорити на тему по шаблону – стереотипно , али и креативно. Тема делује досадно , али она развија литерарну дескрипцију ( способност описивања света који опажамо) и допушта креативни приступ који увек захтевам. Будите другачији и занимљиви. На сваку тему се може бити занимљив. Како? Будите искрени и уместо понављања фраза о лепоти зиме, признајте и своју мрзовољу у зимска јутра, локве бара и блата, а онда као контраст опишите неки леп призор. Увек будите искрени, на сваку тему одговарајте што искреније. Фолирање се увек осети.
Увек доведите у везу опис са својим осећањима јер је наш доживљај нечега најважнији, а онда то преточите у речи. Подразумева се да су осећања увек другачија. Туга, депресија, радост, срећа – у контрастима је начин да се буде занимљив. Изаберите занимљиве детаље. Да птице лете на југ сте научили још у првом разреду и чему то понављање, али слика нпр. иња на четинару који гледате кроз прозор своје собе може бити врло занимљива. Играјте се речима.
Рад је увек индивидуални, изразите СЕБЕ, а не неког другог.
Извор: recimaorecima.wordpress.com