Сећате ли се приче о малом Аци и Какаграду? Ако сте је пропустили, да се подсетимо. Аца је дечак који никако није волео ношу ни шољу. Какио је и пишкио само у пелене. Све док мама и тата нису смислили причу о једном сјајном граду у који кака одлази, ако дете те ствари ради у шољи. Али, ако дете пуни пелену, кака иде у канту за ђубре и буде несрећна јер, никад не стиже у Какаград, код својих другара.
Ову причу написао је Срђан Драгојевић, на основу искуства са својом децом, а аутор овог текста може (на примеру своје деце) да потврди да систем – ради! Зато нама неће бити потребан наставак ове сјајне књиге, али неком ко је у фази одвикавања од пелена, сигурно ће бити од велике помоћи. Наставак је изашао недавно, а књига се зове Какакраљ. Мали Аца се већ увелико одвикао од пелена, али је сада на реду његова мала сестра – Веца. А Веца неће ни да чује за ношу док јој се не исприча обећана прича о Какапринцези и томе како ће само њена Какица помоћи свим осталим другарима да стигну до Какадворца.
Ово је урнебесна прича која ће, поред малишана, забавити и родитеље. Осим тога отвориће могућности и да се прича заврши на хиљаду других начина, а најлепше је то што су ликови толико стварни и блиски да се деца лако с њима поистовећују.
У нади да ће ова књига неком малишану помоћи да почне да користи ношу, као велика деца, један примерак поклањамо оном ко нам исприча најзанимљивију анегдоту о пеленама/ноши/одвикавању од пелена.
Победника ћемо изабрати сутра увече и његово име објавити на нашој ФБ страни после 21 час. Оно што је битно, јесте да оставите своје пуно име и презиме и имејл адресу у форми коју попуњавате одмах испод овог текста, на нашем сајту.
Будите креативни и… срећно!
Mom malisi bi bila zanimljiva!
Zelimo knjigu 🙂
Andrej je treće dete u porodici i ima skoro dve i po godine. Pošto ima dosta starije sestre koje su u pubertetu, i koje non stop drže mobilne telefone, on uvek kada ga stavimo na nošu plače i beži. I tako dok ga jurimo one mu daju mobilni ne bi li ućutao, koji on svaki put ubaci u nošu. „Ima kaka“!!! One brišu mobilni koji se“uprljao“, a ja pod gde se upiškio.
Moja devojcica zna da kaze kada je kakila, ali i dalje ne zeli da to obavlja na nosi. Jedne prilike sam pokusala da joj objasnim da moze da kaki i direktno u solju, pa sam sadrzaj pelene prosula u solju i pokazala joj i da tu treba da bude, a ne u peleni. Ona je sve to saslusala, zavirila u solju, i sa odusevljenjem pustila vodu i mahnula solji uz reci „Cao govance“. Slatko smo se nasmejali, ali i dalje samo pozdravljamo kaku.
Posto nasa cera tek uci andegdota nemamo, ali ima jedna od nekog iz moje familije i ucenja na nosu pa da nju podelim.
Mali Peca je konacno naucio da kaki na nosu ali je nosa uvek bivala prazna. Prljava ali prazna. Kako pitate se? Prvi put kada su mu ispraznili nosu drao se iz sveg glasa“ Vratite mi moje govance“ i preplakao ceo dan. Sutradan su ga opet rano ujutru stavili na nosu ali Peca je brze bolje nestao a nosa ostala umazana ali prazna. Nisu tome u jutarnjoj guzvi pridavali puno znacaja sve dokk njegov tata nije dosao na posao i u svojoj koznoj aktovki nasao paketic od Pece. Zaprepascen seo je u auto i otisao pravo kod Pece da ga pita zasto je to uradio. Kada je konacno onako zajuperen stigao do vrtica, pozvao Pecu i postavio mu pitanje usledio je Pecin odgovor “ Tata spakovao sam ds cuvas, nisam zeleo da ga bacite, a ti sve cuvas u tvojoj torbi i ja sam tako resio da ti poklonim moje govance da prezivi“
Za razliku od prvog deteta, koje se bez problema naviklo na nosu, sa drugim ide dosta teze. Taman smo se pomakli sa „mrtve tacke“ , krenuo je u vrtic. Sada sve ponovo – kazu bojkot. I pored nosa u svakoj prostoriji kuce (solja ne dolazi u obzir, jer ce „da ga usisa“), sakrije se iza kreveta, ukaki, poredja komplet preobuku, ciste pelene i peskir za kupanje i panicno nam saopstava : „Pozuri da me kupas, ukakio sam se…“ Ostalo je jos da probamo sa knjigom. ☺
U procesu odvikavanja od pelena moja devojčica nikako nije mogla da se snadje sa kakanjem i da to obavi na nosi. Posto smo se odvikavali od nose u leto, i veci deo dana smo provodili napolju poceli smo da kakimo iza drveta „kao kuca“ 🙂 Jedino tako nije bilo problema. U tom pocetka odvikavanja, za kakanje je bilo bitno stici do najblizeg drveta bez obzira da li je napolju suncano ili kisovito, dan ili noć 🙂
Ekstra poklon
E ovako.. Imam dve starije cerkice i najmladju koja ima 18 meseci i trebamo lagano da se opet upustimo u ovu pricu.. 🙂 Sa starijim cerkicama je bila situacija da smo u isto vreme skidali starijoj nocnu pelenu a mladjoj sve odjednom (a na istu foru smo ubrzo ostavili i flasice). A fora je bila sledeca: Jednog jutra smo ustali i ja sam im ispricala pricu kako mi je prethodne noci dolazila Vila,i zamolila me da ih pitam da li bi one svoje pelene poklonile malim i napustenim bebama koje nemaju mamu i tatu,i nema ko da im kupi, a posto su one vec velike,njima vise i ne trebaju. Za divno cudo, moje cerke su pristale iz prve, i ja sam im objasnila da cemo mi pelene da spakujemo u ukrasnu kesu i da cemo onda tu kesu uvece zakaciti na ulazna vrata,a Vila ce doci kad mi zaspimo i odneti bebama. Marljivo su spakovale pelenice, okacile smo ih na kvaku, i vise nikad ne stavismo pelene.. isto je bilo i sa flasicama, a na istu foru su jos neki nasi prijatelji uspeli sa njihovom decom! 😉
Moja „Veca“ ima vec dve knjige o nosama i pelenama, ali nekako uvek kad treba napuniti nosu ona stane iza stolice za hranjenje, uhvati se za nogare i pravi se da razgleda okolo. Na pitanje „kakis li?“ spremno odgovara sa „ne, ne!“ a kada zavrsi proseta do mene, napravi najsladju facu koju ume i uz treptanje saopsti da se njena guza ukakila i da treba da se presvuce
Knjiga je idealan poklon za svakog roditelja jer samo mame i tate znaju koje su muke kada dođe vreme prelaska iz pelena u nošu.
Menjala sam pelenu (mala nužda) jednom dvogodišnjaku u vrtiću. Kada sam krenula da bacim prljavu, on ju je uzeo, seo na stolicu i rekao „nosim mami“.
Posle par minuta ubeđivanja da mami ne treba prljava pelena i da on i ja možemo da joj napravimo nešto, poslušao me je i bacio je pelenu u kantu.
Tako je mama na kraju dobila lep poklončić umesto prljave pelene. 🙂
Imamo jednog tvrdoglavog Kakalicu koji izbegava nosu na 1001nacin…celo leto smo pokusavali da skinemo pelene za vjek i vjekova,ali uzalud,pa smo odustali jer mali jos nije govorio pa je bas bilo tesko…Mali je konacno poceo da pricucka,i da kaze kake da bi objasnio cin,ali avaj,najvise voli da se sakrije tamo gde nikoga nema,zavrsi posao,pojavi se ozarenog lica i pobedonosno vikne „KAKAAA!!!“
Kada smo se odvikavali od pelene imali smo problema sa tvrdom skolicom i strah od kakanja. Bili je nemoguće kakiti na nosu ili u wc solju. E onda smo videli kuci kako kaki i poceli da kakimo iskljucivo napolju iza drveta. Nije bilo bitno doba dana, ni vremenske prilike kad prigusti trcalo se do najblizeg drveta 🙂
Imamo 3 godine. Pomagajte ?