Доминација имена хришћанског порекла у савременом српском именослову може се објаснити двема супротним тенденцијама

Давање личног имена новорођенчету представља чин у коме се огледају и укрштају различити социолошки, психолошки и културолошки фактори карактеристични како за појединца тако и за целокупну заједницу. За илустрацију ове тврдње добро могу нам послужита само два примера из Вуковог Српског рјечника. Уз одредницу вук Караџић наводи следеће речи: Кад се каквој жени не даду дјеца, онда надјене детету име Вук, јер мисле да им дјецу вјештице једу, а на вука да неће смјети ударити (зато су и мени овако име надјели). Заштитни (профилактички) карактер имала су у прошлости и имена са придевом жив у основи: Дабижив (да буде жив), Живан, Живана, Живко и сл. Тако се у Вуковом рјечнику име Живко тумачи на следећи начин: Многи ово име дјеци зато надјевају да би дјеца живљела. Гдекоје жене кад питају кога за здравље мушког дјетета, макар му какво име било, кажу: Како ти је Живко? Веровање у магијску моћ речи и у способност личног имена да човека заштити од злих сила и нежељених догађаја огледала се и у личним именима изведеним од глагола стати.

Лична имена Станимир, Станислав, Станоје, Стана и сл. у прошлости су имала функцију да зауставе даље рађање деце, у околностима у којима је несрећу доносила не само смртност деце, већ и немогућност да се велики број деце прехрани у тешким животним условима. Велика фреквенција личних имена са основом рад- (Радослав, Радомир, Радоје, Радојица и сл.) и мил- (Милош, Милан, Милица) у прошлости упућивала је на пожељне позитивне особине које су се у заједници високо вредновале. С друге стране, насупрот овим личним именима словенског порекла, избор неког библијског или календарског имена (Никола, Лука, Јован, Петар) указивао је на припадност хришћанском цивилизацијском кругу.
Да се вратимо у садашњост. Постављамо два питања. Каква имена данас дајемо нашој деци? Шта нам избор личног имена данас говори о човеку и заједници у којој живимо?
У савременом српском именослову однос словенских и хришћанских имена знатно је промењен. Данашњи родитељи деци најчешће дају хришћанска имена. Истраживање које смо провели у Крагујевцу показује да су током прве деценије 21. века мушкој деци најчешће давана следећа имена (према фреквенцији): Никола, Лука, Лазар, Стефан, Александар, Марко, Алекса, Немања, Јован, Филип, Вељко, Милош, Ђорђе, Урош, Петар, Михајло, Огњен, Матија, Душан, Богдан, Давид, Павле, Милан, Јанко, Страхиња. Од словенских имена на овоме списку налазе се само Немања, Вељко, Милош, Душан, Богдан, Милан и Страхиња. На сличан однос упућује и листа најфреквентнијих женских имена: Милица, Анђела, Јована, Марија, Кристина, Анастасија, Катарина, Александра, Теодора, Сара, Невена, Тијана, Јелена, Ана, Јана, Софија, Тамара, Мина, Нина, Емилија, Ивана, Николина, Наталија, Ива, Нађа. Изузев најфреквентнијег женског имена Милица, словенског порекла су још само Невена и Тијана. Поред имена хришћанског порекла, у категорији женских имена чешће долазе имена посредством руског (Тамара, Нађа) или  западноевропских језика (Емилија).
Слабљење присуства словенских имена посебно се огледа у двема категоријама. Међу најфреквентнијим именима данас нема словенских имена сложених од две основе (нпр. Владимир, Мирослав, и сл.), као ни имена са основом рад- (нпр. Радослав, Радомир, Радоје и сл.).
Доминација имена хришћанског порекла у савременом српском именослову може се објаснити двема супротним тенденцијама. С једне стране, обнављањем интересовања за православну традицију након пада комунистичког поретка почев од краја осамдесетих година прошлог века, а с друге стране, чињеницом да су хришћанска имена, за разлику од словенских, интернационална, те да као таква њиховим носиоцима омогућавају бољу прилагодљивост у савременом глобализованом друштву. Обнављање интересовања за православну традицију, и шире, српску прошлост, мотивише не само избор хришћанских, већ и фреквентних словенских имена. Тако се у савременом српском именослову, поред библијских и календарских имена, често налазе и имена српских средњовековних и нововековних владара и владарки (Стефан, Немања, Сава, Урош, Душан, Лазар, Вук, Александар, Петар, Михаило, Милан, Милица, Јелена, Теодора, Марија), као и историјских и епских личности (Вељко, Јанко, Вукашин, Марко, Страхиња, Милош).
Аутор: Др Владимир Поломац
*Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу
 
Извор: Политика