Чланови Уније синдиката просветних радника Србије најавили су да ће сутра потпуно обуставити рад у школама, јер Влада Србије још није испунила споразум, потписан пре две године након великог штрајка у просвети.
Јасна Јанковић, председница Уније, каже за Данас да се не плаши евентуалних санкција које би Министарство просвете могло да предузме против просветних радника, с обзиром на то да штрајк са потпуном обуставом наставе није у складу са законом. Она је казала да је расположење за протест међу члановима Уније „одлично“ и подсетила да су у штрајку упозорења 17. марта учествовали запослени из 536 школа. На питање да ли ће наставници који ступе у незаконит штрајк одговарати, министар просвете Младен Шарчевић кратко је за Данас одговорио: „Видећемо. Поштоваћемо закон“.
Председници Синдиката радника у просвети Србије (СРПС), ГСПРС „Независност“ и Синдиката образовања Србије потврдили су за Данас да неће учествовати у сутрашњем штрајку. Они су у понедељак на састанку са министром просвете добили обећање да ће плате запослених у образовању бити „значајно повећане“ и то два пута у току ове године.
– Ми смо тражили повећање од 15 одсто, како би просечна плата у просвети била нешто изнад републичког просека, до увођења јединствене цене рада за све запослене у будућем систему платних разреда. Министар се сагласио са предлогом и истакао да ће се први део повећања реализовати у јуну 2017, а други део у октобру – каже Слободан Брајковић, подсећајући да је просечна фебруарска плата у просвети 42.146 динара, док је републички просек 46.990.
Он каже и да је договорено да се побољша материјални положај радника са другим, трећим и четвртим степеном стручности тако што би им школе из сопствених прихода исплаћивале између 4.000 и 5.000 динара месечно, до трајног решења кроз повећање коефицијената или цене рада.
Шарчевић је у понедељак упутио допис директорима основних и средњих школа са препоруком да се побољша материјални положај ненаставном особљу прерасподелом сопствених прихода у складу са чланом 28 колективног уговора. Тај члан предвиђа да „послодавац може да утврди право запосленог на увећање плате у висини до 30 одсто од висине плате, које се исплаћује из сопствених прихода које оствари установа“. Брајковић каже да је ова уопштена формулација изазвала недоумицу у школама да ли сво ненаставно особље има право на повишицу, због чега су од министра тражили да јасно пропише о којим категоријама запослених је реч, колики проценат повећања школе треба да исплате и на који начин то да ураде образовне установе које не остварују сопствене приходе.
Обећање и предизборна кампања
Упитан да ли обећање министра има везе са предизборном кампањом и да ли у њега верује, Слободан Брајковић одговара да „ни раније, ни сада не верује држави док не испуни обећање“, те да га „политика не занима већ само да се повећају бедне плате у просвети“. Он одбацује тврдње Уније да њени представници нису позвани на састанак са министром, јер су због штрајка проглашени неподобним. Брајковић каже да је тај састанак наставак преговора са Министарством просвете који трају од фебруара и да нема везе са последњим догађањима.
Извор: Данас