Али Касаза се утапала. У играчкама.
Имала је посебну собу у кући посвећену играчкама. А многе од њих нису имале сврху, као онај једнорог од 150 долара, са којим се њена ћерка играла једном у животу. Дошао је тренутак у којем је соба са играчкама постала превише тијесна. А да њена дјеца при томе нису имала конкретну занимацију, већ су након пола сата играња долазила у собу и тражила грицкалице или гледање цртаних филмова.
У настојању да доведе кућу у ред редовно је спремала ствари, али оне би убрзо биле поново разбацане. А онда јој је то једноставно досадило. Помислила је тако је како је, као да је свакодневно проживљавала исте ствари. Била је затрпана обавезама, бригама о дјеци, а у коначници и играчкама. Свакога дана је чекала да дјеца оду на спавање или поподневно дријемање.
Помислила сам тако је како је. Као да сам преживљавала свакодневно ствари, без да их више примјећујем.
А онда јој је једног дана било једноставно превише. Одлучила је поклонити све играчке и на тај начин их избацити из куће. То није била казна, већ је то било за добробит породице. Како наводи то је спасило њен брак, као и њено мајчинство. Међутим, њена борба није изолована, јер према истраживању Центер он тхе Еверyдаy Ливес оф Фамилy фоунд из 2012. године показује како посједовање мноштва ствари проузрокује депресију и повећава ниво хормона стреса мајкама. Другим ријечима, што више ствари имате у дјечијим собама, то сте више склони стресним ситуацијама.
Упркос томе што је била уплашена за реакцију своје дјеце, изненадила се када су и они подржали идеју. Одједном су сви постали растерећени, јер су имали много више ствари које су свакодневно могли радити. Нису били предодређени да иду у собу у претрпаност играчака.
То није била казна, већ је то било за добробит породице. Како наводи то је спасило њен брак, као и њено мајчинство.
Није им више било ни досадно, јер су радили различите ствари које су их испуњавале. Ноел Свифт, мајка из Њу Џерсија изјавила је како је свом дјетету ограничила број играчака на онолико колико може да стане на полицу и да не смета књигама, кревету и другим предметима у соби.
Једноставно је жељела научити дијете да спрема ствари и да се бави само оним стварима које су му стварно занимљиве, а у коначници и потребне. Бет Бечер је мајка и оснивачица Б Организед, професионалног организацијског сервиса. Она истиче како је веома важно знати направити реда у соби, а формула је врло једноставна. “Ако ти ово не треба, не волиш то и не користиш, баци то.”
Много родитеља прави огромне грешке под изговором да не могу другачије. Зато се дешава да често чујемо: “Почела је плакати у продавници и нисам могла да јој не купим нову играчку” и тако изнова, све док не настане збрка. А потребно је само мало више дисциплине и себи и дјетету, како би схватили да им не треба све то.
Сада када немају толико играчака, дјеца се усмјеравају на нешто посве другачије, а то је развој њихове маште и креативности. Играјући се једноставних игара, мозгалица и учења дијељења, јер сада када имају мање, схватају да су ствари заједничке, а не само од једног или другог.
Ако ти ово не треба, не волиш то и не користиш, баци то.
У таквом реду, могуће је посветити се боље дјеци, а уједно и себи организовати и осмислити дан концизније. Добра организација је кључ свега, а колико ви скупљате играчака и знате ли рећи када је доста?
Имала је посебну собу у кући посвећену играчкама. А многе од њих нису имале сврху, као онај једнорог од 150 долара, са којим се њена ћерка играла једном у животу. Дошао је тренутак у којем је соба са играчкама постала превише тијесна. А да њена дјеца при томе нису имала конкретну занимацију, већ су након пола сата играња долазила у собу и тражила грицкалице или гледање цртаних филмова.
У настојању да доведе кућу у ред редовно је спремала ствари, али оне би убрзо биле поново разбацане. А онда јој је то једноставно досадило. Помислила је тако је како је, као да је свакодневно проживљавала исте ствари. Била је затрпана обавезама, бригама о дјеци, а у коначници и играчкама. Свакога дана је чекала да дјеца оду на спавање или поподневно дријемање.
Помислила сам тако је како је. Као да сам преживљавала свакодневно ствари, без да их више примјећујем.
А онда јој је једног дана било једноставно превише. Одлучила је поклонити све играчке и на тај начин их избацити из куће. То није била казна, већ је то било за добробит породице. Како наводи то је спасило њен брак, као и њено мајчинство. Међутим, њена борба није изолована, јер према истраживању Центер он тхе Еверyдаy Ливес оф Фамилy фоунд из 2012. године показује како посједовање мноштва ствари проузрокује депресију и повећава ниво хормона стреса мајкама. Другим ријечима, што више ствари имате у дјечијим собама, то сте више склони стресним ситуацијама.
Упркос томе што је била уплашена за реакцију своје дјеце, изненадила се када су и они подржали идеју. Одједном су сви постали растерећени, јер су имали много више ствари које су свакодневно могли радити. Нису били предодређени да иду у собу у претрпаност играчака.
То није била казна, већ је то било за добробит породице. Како наводи то је спасило њен брак, као и њено мајчинство.
Није им више било ни досадно, јер су радили различите ствари које су их испуњавале. Ноел Свифт, мајка из Њу Џерсија изјавила је како је свом дјетету ограничила број играчака на онолико колико може да стане на полицу и да не смета књигама, кревету и другим предметима у соби.
Једноставно је жељела научити дијете да спрема ствари и да се бави само оним стварима које су му стварно занимљиве, а у коначници и потребне. Бет Бечер је мајка и оснивачица Б Организед, професионалног организацијског сервиса. Она истиче како је веома важно знати направити реда у соби, а формула је врло једноставна. “Ако ти ово не треба, не волиш то и не користиш, баци то.”
Много родитеља прави огромне грешке под изговором да не могу другачије. Зато се дешава да често чујемо: “Почела је плакати у продавници и нисам могла да јој не купим нову играчку” и тако изнова, све док не настане збрка. А потребно је само мало више дисциплине и себи и дјетету, како би схватили да им не треба све то.
Сада када немају толико играчака, дјеца се усмјеравају на нешто посве другачије, а то је развој њихове маште и креативности. Играјући се једноставних игара, мозгалица и учења дијељења, јер сада када имају мање, схватају да су ствари заједничке, а не само од једног или другог.
Ако ти ово не треба, не волиш то и не користиш, баци то.
У таквом реду, могуће је посветити се боље дјеци, а уједно и себи организовати и осмислити дан концизније. Добра организација је кључ свега, а колико ви скупљате играчака и знате ли рећи када је доста?
Извор: Лоламагазин