Просечна бруто зарада исплаћена у у јуну 2017. године у образовању износи 59.745 динара. Просечна нето зарада (без пореза и доприноса) исплаћена у јуну 2017. године у образовању износи 42.938 динара
Просечна бруто зарада исплаћена у јуну 2017. године износи 67.857 динара. Просечна нето зарада (без пореза и доприноса) исплаћена у јуну 2017. године износи 49.238 динара.
У односу на претходни месец, просечна бруто зарада номинално је већа за 4,6%, а реално је већа за 4,4%, док је просечна нето зарада већа за 4,5% номинално и за 4,3% реално.
Извор: РЗС
Парето принцип функционише на следећи начин!
80% запослених има плату испод статистичког просека док 20% има зараду изнад статистичког просека!
У фирми имате, на пример 25 запослених! Њих 5, то јест 20% имају плату по 120000 док осталих 20 запослених, то јест 80% има плату по 30000 РСД! Колики је просек? Руководиоци 5*120000=600000 РСД, остали радници 20*30000=600000 РСД. Укупно: 1200000 РСД, просечна зарада се добија када се укупно подели са свих 25 радника, па то рачунски даје 1200000/25=48000 РСД. Исти принцип 80% важи за било који број радника извршилаца према 20% оних који одлучују, руководиоци и чије су зараде високе!
Колико њих има зараду изнад статистичког просека у наведеном примеру? Па 20% то јест оних 5 који одлучују док осталих 80% су извршиоци и они су испод просека!
У цивилизованом свету нема чекања него се дефинишу циљеви! Амбициозни људи који имају идеју се покрећу да раде и зараде у том послу. За то је неопходно да сваки појединац дефинише циљеве у свом животу и да кроз SWOT анализу упозна реалност, а не илузију о имагинарном свету, као, па мени то следује зато што сам се школовао јер имам диплому! По дефиницији, знамо да дипломе не раде него људи раде и стварају и уновчавају своје знање тако што знају како да некој циљној групи задовоље потребе!
80% људи у тржишним економијама се покреће и самозапошљава својом предузимљивошћу као мали предузетник док 20% чине скупе директне стране инвестиције и јавна предузећа, услуге. Тих 80% раде као стартапови и доприносе кумулацији друштвеног богатства. Од кукања по друштвеним мрежама нема вајде, нема никакве користи!
Ако се неко покренуо да ради и да нешто ствара, значи имао је идеју јер је предузимљив! Не кука по друштвеним мрежама и не чека да му неко нешто да, пошто му то као по дефиницији следује! Само не знам ко то следује треба да испуни и одакле му? Значи да тај коме нешто следује нешто ишчекује! Какав је исход?
80% запослених у образовању је у настави према 20% запослених који су ненаставно особље, помоћни радници, домари, итд. Било како било Парето принцип функционише, а објаснио сам како!
80% запослених има плату испод просека док 20% запослених, углавном који одлучују, имају зараду изнад статистичког просека!
За више информација о примени Парето принципа изгуглајте: /pareto-princip/ или принцип 80/20.
Ti si Pareto sjajan demagog, koliko li te plaćaju da pišeš komentare kojima se opravdavaju bedne plate i ponižavaju i omalovažavaju PROFESORI.
O kakvom ti to akciji i preduzetništvu misliš, šta treba da urade profesori da bi imali veće plate, da se uhvate za uši i igraju oko stola. I zapamti jedno, za tebe smo PROFESORI, a ti si izvršioc i birokrata.
PROFESORI imaju VISOKU stručnu spremu, a platu debelo ispod proseka, sa NISKOM, SREDNJOM, VIŠOM I VISOKOM stručnom spremom, a plaća nas isti poslodavac, država. Da li to dopire do tvog birokratskog mozga.
80% запослених има плату испод просека док 20% запослених има плату изнад просека! И то је у коментару изложено како функционише Парето принцип!
Парето принцип или принцип 80/20, изгуглајте и видећете? 80% сиротиње ради за 20% богаташа! То даље значи да један ипо милион људи издржава 6000000 људи! Један у производњи док је четворо у потрошњи! Исто тако у одељењу од 30 ђака, 20% или шест ученика има постављене циљеве, амбициозни су и добро уче док 24 ученика не занима учење јер их нису мотивисали наставници!
20% ненаставног особља су помоћни радници, домари, куварице који су значајно умањили просек за 80% наставног особља које има плату са коефицијентом 17,32 колико има наставник са VII степеном па испада да је наставничка плата испод републичког просека.
Овај принцип 80/20 је стварно ефикасан и што се спољашности тиче код мршављења и скидања килограма, а да организам не пати! У 80% случајева ако водимо рачуна шта једемо смршаћемо иако у 20% случајева смемо да једемо било шта нам падне напамет, под условом да се не преједамо! Тако да принцип 80/20 стварно делује односно ради! Исто тако, кад се 80% становника задужује 20% њих штеди и подспешује раст и благостање …
Nenastavno osoblje, Pareto, uopšte nije ušlo u prosek. Prosek profesora je manji od republičkog proseka za 6300 dinara, zato nemoj da prodaješ maglu.
У овој анализи просека узимам да просечна старост запослених наставника је око 47 година! Тај наставник има 20 година стажа, одељењско старешинство и минули рад и са коефицијентом 17,32 за наставнике са VII степеном има нето плату од око 52000 РСД то је узнад републичког просека и може се видети у одштампаном обрачунском листу. Тај наставник не изводи наставу у одељењима ученика са посебним потребама нити је председник синдиката пошто је за те послове предвиђен додатни коефицијенат!
Наставници са истим горенаведеним атрибутима са VI степеном су око објављеног износа републичког просека док су наставници са V степеном прилично испод републичког просека. Међутим, у образовном систему ради око 80% наставника са VII степеном!
20% ненаставног особља које углавном чине помоћни радници, домари и куварице су значајно умањили просек наспрам 80% наставног особља које има плату са коефицијентом 17,32 колико има наставник са VII степеном па испада да је наставничка плата испод републичког просека за 6300 РСД пошто су и ове наведене категорије запослених урачунате у просек у образовању уместо да су на њихово место предшколске установе.
Користан критеријум за поређење исхода различитих економских институција јесте појам познат под називом Паретова ефикасност или економска ефикасност коју желим да објасним. У економској науци је заступљено математичко моделирање тако да се коришћењем одговарајућих математичких модела дође до економске интерпретације добијеног решења.
Ако смо у ситуацији да пронађемо начин на основу релевантних података да неки људи односно установе (нпр. образовне) прођу финансијски боље, боље се позиционирају, а да при томе нико други не прође лошије, имамо Паретово побољшање.
Ако нека алокација (расподела) омогућава Парето побољшање, назива се неефикасном у Паретовом смислу; уколико је алокација (расподела) таква да нису могућа Паретова побољшања, назива се ефикасном у Паретовом смислу!
Паретова (економска) ефикасност објашњава да се ником не може побољшати материјални положај док се неком другом не погорша материјални положај. (Чувена изрека: док се неком не смркне другом не може да сване).
Pareto, dok se vama, činovnicima i birokratama u ministarstvu ne smrkne, nama profesorima neće da svane, a ni učenicima, pa ni celoj Srbiji.
Odlican Vam je taj princip samo ste skrajnuli jednu sitnicu. Nastavnik koji je sebi zacrtao cilj/radi/nema cilj/ne radi uvek ima istu platu (skolska sprema, radni staz). Svi dodatni poslovi izvan 40- casovne radne nedelje su u sivoj zoni zakona, tj. nije predvidjen honorar, a ako i jeste, u tom slucaju izostaje isplata. Prema tome, nastavnik ima dve mogucnostii. Da se profesionalno zadovolji tapsanjem po ramenu i izjavama tipa ijao sto si ti dobar i volis da radis za opsti interes, a druga da bezi glavom bez obzira iz prosvete. To je jedina swot istina zaposlenih u obrazovanju.
40-очасовна радна недеља односно 1760 сати на годишњем нивоу су обавезе наставника!
Непосредан рад са ученицима је углавном 20 часова, додатних 20% односно 4 часа су секције, допунска настава и додатни рад, следећих 80% радног времена или 16 часова су припреме и обавезе наставника на недељном нивоу 40 часова и годишњем нивоу и оне су дефинисане законом и прописима! Не постоји сива зона у законима и прописима у образовном систему!
Зарадите додатно, урадите SWOT анализу, будите предузимљиви тако што ћете бити аутор или коаутор семинара, понудите семинар Заводу за унапређивање образовања и васпитања и зарадите! Не чекајте!
Није срамота радити, а подршка млађим колегама преко семинара омогућиће вам додатна финансијска средства и такозвано Парето побољшање ваше финансијске ситуације. Будите предузимљиви и задовољни! Ресурси су ограничени, а потребна су оптимална решења …
Vidite u skolama postoji citava gomila „nevidljivih“ poslova pod plastom rada kojekakvih timova, veca, organizacije predavanja, izvodjenja putovanja i poseta, opremanje i odrzavanje kabineta i laboratorija koja iziskuju upotrebu licnih sredstava nastavnika, dakle u privatnom vlasnistvu i za privatan racun. O utrosenom vremenu necu ni da govorim. Potom postoje prekonormni casovi, iznsd ta 24 koja navodite, a koje niko ne placa. Ispiti i konsultacije sa vanrednim ucenicima koji se ne placaju. Sedenje vikendima na prinudnim seminarima koje organizuje skola, ne prema potrebama nastavnika, vec po principu daj sta das. Potom mala matura gde za ispravak testova vade nastavnike sa redovne nastave (deca gube casove) pa kazu ne dodjemo ti nista za taj posao jer imao si slobodan dan. A formalno se to nazove strucno usavrsavanje i nosi odredjeni broj bodova. I svake godine ponavlja po istoj matrici? I ima toga koliko zelite, mrzi me da pisem. Primer za prosecnu platu u jednom JP: najniza primanja (IV)- 60000 rsd, prasinari (VII) 70000- 80000 rsd, direktor oko 120000 rsd. Imaju bas tako kako ste naveli 80% visokoobrazovanih i 20% sa IV stepenom. Od toga 1/4 radnih mesta izmisljena za udomljavanje novopartijaca.
I nije moguce da nastavnik moze da zaradi i napreduje iskljucivo drzanjem seminara. Sta je sa predvidjenim zvanjima u nastavi koja su neki ljudi boksovali i po pet godinai. Cemu moras da se posvetis poput fanatika da bi ostvario svoje pravo. Koliko se uvecava plata i umanjuje norma neposrednog rada sa ucenicima po osnovu tih zvanja? Ima li primera u praksi?
Seminar…autor ili koautor,ta mesta su “zauzeta“,dodatne poslove u ZUOV rade “saradnici“tj.isti ljudi koji se biraju po Konkursu ili ne ali su njihova imena uvek na spisku.Oni pregledaju rukopise udzbenika,ocenjuju primenu standarda,rade projekte (uvek im se dodele sredstva jer ih “podele“)Opet nemam prava da ih imenujem a jasno su izdvojeni i to svi znamo.“Pa znas li da je nemoguce da skola udje u razvionicu?“rece mi koleginica iz jedne gradske skole.
Te “obaveze“su izmisljotine.Daj redovne casove,nastavna sredstva i autoritet-bez pametovanja ostalih! (učenik,roditelj,tim,komisija,aktiv,stručno veće,pedagog,opština, ŠU,zavodi,Regionalni centri,Saveti…….)
Ako moze ovaj strucnjak da proceni kolika bi bila cena intelektualnog rada u Srbiji u odnosu na ciljnu grupu/proizvod- populaciju dece s obzirom da su nam ona glavni izvozni proizvod.
Kazu strucnjaci da bi Pareto princip moga biti beskoristan jer niko ne zna unapred kojih 20% aktivnosti ili ljudi je esencijalno za uspesno funkcionisanje i obavljanje posla. Da se tih 20% moze identifikovati tek nakon posmatranog perioda i da se aktivnosti odnosno ljudstvo u okviru tih 20% smenjuju tako da moze unutar 20% biti ukljuceno svih 100%. Molim tumacenje eksperta za marketing i menadzment u obrazovanju.
За практичну примену Парето принципа, принципа 80/20 у свакодневној пракси постоје обуке, а стечено знање је применљиво и исплативо у пракси. Свиђа ми се и препоручујем вам да изгуглате и контактирате на пример project management srbija и потражите kursevi/pareto-metoda и да не извлачите из контекста насумице текст са copy/paste, то је много неозбиљно као што вам је и наслов неозбиљан!
Парето принцип није којешта! За почетак упознајте се са биографијом Вилфреда Парета и његовим истраживањима. Нико ником не може одредити преференције али има много подручја недовољно истражених на којима раде докторанди своје научне радове. Људи коментаришу теме на којима су неки докторирали, а докторирали су јер су имали идеју, били иновативни и предузимљиви. Зар мислите да широке и доконе народне масе неостварене у својим животима треба неком докторанду да трасирају и одређују пут ка науци.
Evo odmah, na licu mesta mozemo proveriti efikasnost Pareto principa. Da li je pisanje 80% Vaseg doktorata iziskivalo 20% Vaseg vremena/kapaciteta/aktivnosti ili ste utrosili 80% svih napora za izradu 20% doktorske disertacije. Da podignemo stvari na malo visi, neskromniji nivo. Da li je 80% Vasih napora rezultovalo sa 20% originalnog naucnog doprinosa u polju istrazivanja ili je iz 20% posto Vaseg kapaciteta proizaslo 80% originalnog naucnog doprinosa u datoj oblasti? Ako Pareto princip nije samo puka opservacija, nenaucni princip sa promenljivim odnosom brojeva. I ako ste vec doktorirali uz jedan kriticki osvrt na fenomen koji se istrazuje.