У 70 школа у које је уведен е-дневник, просветари се још уходавају, а неки користе и старе дневнике
ЕЛЕKТРОНСKИ дневници заменили су папирне у 70 школа широм Србије, а наставници се, после две недеље рада, још привикавају, муче их бројне дилеме, поједине и мањак рачунара и слаб интернет у школама. Утисци су различити – од одушевљења електронском евиденцијом, до незадовољства преласком на нови начин рада.
Већина се још „уходава“ са попуњавањем допунске и додатне наставе, уписивањем одсутних ученика, формирањем група за техничко или стране језике у електронском дневнику…
– Електронски дневник донео нам је само компликације, јер још технички нисмо спремни – кажу у једној од школа у програму. – У неколико учионица немамо рачунаре, у зборници нам је на располагању само један, тако да ми и даље уписујемо све у педагошке свеске, попуњавамо и папирни дневник, јер не стижемо све одмах да унесемо у електронски. Зато нам је створен дупли посао. Прво у папирни дневник упишем све изостанке и наставну јединицу, а после то преписујем у електронски.
Kажу у овој школи да су им на обуци рекли да могу да доносе своје лаптоп рачунаре и коментаришу да би то било као да неко запосли возача, па му тражи да довезе свој аутомобил на посао.
У неким другим школама опет потврђују да су имали бројне недоумице у вези са електронским дневником, али да све решавају у ходу, да од Министарства просвете брзо добијају одговоре на сва питања, али се слажу да би за ову врсту евиденције идеално било када би сваки наставник добио свој лаптоп.
У Министарству просвете објаснили су да постоји додатних 800.000 евра за набавку опреме потребне за школе у пројекту е-просвете, те да ће школе током године добијати још рачунара, према листи приоритета где ће на врху бити они који су најслабије опремљени или где се опрема покварила.
ОШ „Милена Павловић Барили“ у београдском насељу Вишњичка бања укључила се у програм е-просвете, папирни дневник заменили су електронским и, према речима директорке Оливере Kорошец, засада су искуства добра.
– Имали смо дилеме, али смо их у ходу решавали, што сами, што уз помоћ Министарства просвете. Било би добро да имамо мало више компјутера, али сналазимо се и са овим што имамо – каже Оливера Kорошец. – Можда је наставницима сада прилагођавање тешко, тражи доста труда да се унесу сви подаци, троше и викенде на то, али корист ће видети већ на првом тромесечју, када не буду морали да два-три дана проведу пишући извештаје, већ ће их добити једним кликом. А када дође наредна школска година, подаци о свим наставницима, ученицима и њиховим родитељима већ ће постојати у систему и само ће се копирати у старији разред.
Наша саговорница додаје да ће посебно олакшање бити на крају године, јер наставници неће писати сведочанства, већ ће их само одштампати из програма.
ДИЛЕМЕ НАСТАВНИKА
KАKО да часове уписују наставници који су на замени, како да се евидентирају подаци о оба родитеља, како решити проблем када се мења распоред часова, како уписати претчас и како формирати групе ученика за одређени час који не слуша цело одељење – неке су од „главоломки“ за наставнике који у учионице више не иду са дневником у рукама.
И. Мићевић
Извор: Новости