Новине у програму књижевности за основну школу и гимназију
Хобит улази у допунску лектиру
Мањи број књижевних дела за обраду, повећана изборност, као и враћање домаће лектире, која подразумева читање код куће уз вођење бележака, неке су од промена у програмима српског језика и књижевности.
Реч је о променама за први и пети разред основне школе по којима ће се радити од наредне школске године.
– Комисија за српски језик је сматрала да би поновно увођење домаће лектире подстакло редовно читање код куће, као и створило навику редовног одласка у библиотеку, пошто је примећено да су последњих година знатно смањене читалачке навике код ученика – кажу за Данас у Заводу за унапређивање образовања и васпитања.
У оквиру дела за обраду у петом разреду, чији је број смањен са 40 на 35, комисија је, како истичу, настојала да задржи корпус српске књижевности, руководећи се пре свега принципом да дело одговара узрасту ученика. Међу новим делима која ће ђаци обрађивати су Пеђа Трајковић „Кад књиге буду у моди“, Игор Коларов „Аги и Ема“, Владислава Војновић „Приче из главе“ (избор), Дејан Алексић „Музика тражи уши/Кога се тиче како живе приче“ (избор)…
У Заводу објашњавају да се савремени наслови највише налазе у домаћој лектири и у изборном делу програма, јер је у књижевности потребно да време покаже вредност неког дела. Са списка изборних дела наставник бира најмање три, а изборност постоји и у оквиру појединих наслова (рецимо ако се определи за књигу „Приче из главе“, може да обрађује једну или две приче или целу збирку).
У лектири за петаке остала су популарна дела дечје књижевности Нушићеви „Хајдуци“ и „Робинсон Крусо“ Данијела Дефоа, а код Марка Твена су понуђене три опције:
– Осим „Доживљаја Тома Сојера“, који је одавно у програму, наставник се може определити за „Доживљаје Хаклберија Фина“, јер је то најпопуларније Твеново дело и ради се као лектира у многим земљама или „Краљевића и просјака“, јер има изражену социјалну тематику која је прилично занемарена у важећем програму – кажу у Заводу, напомињући да сва дела која су на списку, а која се не буду обрађивала, наставник треба да препоручи деци за читање. Занимљиво је да се у допунском избору лектире налази и Толкинов „Хобит“, с тим што је предвиђено да ђаци читају одломке.
Завод је урадио и предлог новог програма за српски језик и књижевност за први разред гимназије, који још није усвојен, а који је, како кажу, остао на „трагу“ претходног.
– Комисија је сматрала да су значајне промене и велики обрти немогући, с обзиром на то да су утврђени стандарди пратили постојећи програм, а он није мењан од 1991. године. Књижевноисторијски приступ у изучавању књижевности је остао, али је смањен број наслова који су предвиђени у обавезном делу програма, да би се оставило места за изборни – наводе у Заводу.
Тако је у народној књижевности значајно смањен број дела (јер се обрађују у основној школи), али се инсистира на слојевитој обради, обради феномена, као и међупредметним повезивањима (народна епска песма „Ропство Јанковић Стојана“ може се повезати са изборним одломцима из „Одисеје“…). У народној књижевности први пут се појављује и бугарштица (народна епска песма дугог стиха). Посебно место заузела је и народна бајка (коју ученици могу посматрати уз помоћ свог интермедијалног искуства), а она се може поредити са митом или са источном традицијом, или са савременим ауторским фантастичним делима (у изборном делу су „Хиљаду и једна ноћ“ (избор); старогрчки, римски и словенски митови по избору ученика и наставника, Толкинов „Господар прстенова“ – прва књига).
Када је реч о романима, у обавезном делу сада је у првом разреду Драгослав Михаиловић „Кад су цветале тикве“, док су у изборном Данило Киш „Рани јади“ и Бранимир Шћепановић „Уста пуна земље“.
– Киш се обрађује у основној школи, а ово дело и није прави избор за анализу романа будући да има и других елемената. С друге стране, „Уста пуна земље“ могу бити инспиративно и интригирајуће штиво за ученике овог узраста. У изборном делу програма се налазе и нека жанровска дела – Агата Кристи/Борис Акуњин, затим Исповедна молитва из 14. века, непознатог аутора (Антологија српског песништва, приредио Миодраг Павловић), али и многа друга – објашњавају у Заводу, напомињући да је барок као књижевни правац остављен за други разред, али ће се и ту пажљиво размотрити шта је неопходно да се обради како би се ученицима приближила епоха.
Пише: В. Андрић
Извор: Данас