Без испита и готово без домаћих задатака, тако фински ђаци дођу до средње школе. То им изгледа не смета, јер је и образовни систем међу најбољима у свету, а деца на такмичењима постижу често најбоље резултате.
Разлика између српских и финских школараца, која се одмах примети, јесте да они у школу долазе бициклом. Такође, седење на месту на часовима се не подразумева.
“Деца уче на различите начине, нека уживају да буду за столом, да имају свој простор, нека траже где им је удобно”, каже наставница Софија Гико.
Четвртину часова свих предмета, међу којима је и ручни рад, имају на енглеском језику.
Деца у Финској имају домаћи задатак, али им он не одузима више од неколико минута дневно, барем у разреду где је била екипа РТС-а.
“Обично морам да напишем неколико реченица из финског, а за домаћи из математике су ми потребна два минута”, кажу деца.
А ни толико не треба да издвоје за стандардна честа тестирања.
“Тестови стварају атмосферу такмичења, нема потребе да их оцењујете сваког дана, процес учења траје целу годину”, каже наставница.
Образовање за све, али се са свима не поступа исто. Систем Финске се заснива на индивидуалним потребама и могућностима ђака. А наставник има и аутономију у свом раду.
“Као у тимским спортовима, ако контролишеш превише играче, не могу да пруже добру игру. То је Финска радила до деведесетих, онда смо одлучили да више верујемо учитељима”, каже Паси Сахлберг, гостујући професор на Харварду.
И то их доводи до натпросечних резултата на ПИСА тестовима у односу на вршњаке из земаља ОЕБС-а. Тако је и наставник у Финској пожељно занимање.
“Професија наставника је веома цењена. На факултету, где школујемо будуће наставнике, примамо само десет одсто пријављених”, каже Арто Калионијеми са Учитељског факултета.
Ђаци, после основне школе, која траје до 16. године, могу да бирају између опште или струковне више средње школе, неке врсте колеџа, са 27 профила.
Извор: РТС