Србија постигла очекиван резултат на овом међународном тестирању ђака, бољи од многих земаља у региону
Истраживање Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), организатора чувеног ПИСА тестирања ђака широм света, показује да резултати које постижу ученици из Србије не зависе од висине плата њихових родитеља, а слично је и са земљама у региону. То је један од закључака које је на конференцији „Нове технологије у образовању” у Београду изнео Алфонсо Ећезара, аналитичар ПИСА тестирања. Он је за „Политику” прокоментарисао и последње резултате које су 2012. године постигли наши петнаестогодишњаци на овом тесту, када је Србија заузела 43. место од 65 земаља учесница. Ећезара истиче да се не слаже са тврдњом већ годинама укорењеном у овдашњој јавности да су ђаци из Србије веома лоше прошли на тесту, који се у већини држава решава електронски.
– Ви сте бољи од многих земаља у региону, изузев Словеније, која је изнад просека ОЕЦД-а и на коју се треба угледати. У рангу сте са Бугарском и Румунијом. Рекао бих да је на том тестирању Србија постигла очекиван резултат када се погледа ваш бруто друштвени доходак по глави становника – нагласио је Ећезара.
Он је за наш лист истакао да је трансформација српског образовања ка стварању знања која ће ученици моћи да примене у пракси, уз повезивање градива из више предмета, веома битна за будуће успехе наших ђака. Али је и нагласио да се то нипошто не сме радити науштрб учења теорије, које мора бити једнако заступљено као и практичан рад у школама.
– Наставници нипошто не смеју имати блаже критеријуме. Фокус ваше образовне реформе требало би да буде и на наставницима. Србија треба што више да улаже у обуку наставника, а онда их треба питати какву то модернију технологију желе у школама како би боље пренели знање на ученике. Лако је државама попут Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) да експериментишу док не пронађу бољи модел образовања и купују технологију коју желе, ви спадате у државе са ограниченим материјалним ресурсима и треба да имате стратегију развоја образовања, усмерену на обуке наставника – истакао је Ећезара и додао да анализе ПИСА тестирања указују на то да земље које више троше на образовање не морају да постижу и боље резултате.
Истраживања ОЕЦД-а показују да се ђаци који долазе из сиромашних делова света традиционално налазе у врху по својим успесима у учењу. Ећезара је истакао да најсрећнија деца живе у Финској, Немачкој и Шведској, додајући да она уче најмање, а постижу најбоље резултате.
– Што се тиче инклузије у образовању, Србија око годину и по касни за просеком ОЕЦД-а – каже Ећезара.
Истраживање је показало да девојчице у готово свим областима доминирају у односу на дечаке, што је нарочито видљиво у Јордану и УАЕ. Дечаци су једино мало бољи у решавању математичких задатака. – У Србији та предност девојчица није баш много изражена. Забрињавајуће је то да, приликом одговарања на ПИСА питања, петнаестогодишње девојчице широм света не виде себе у ИТ струци, већ су то доминантно дечаци. Такође није добро што лошији ђаци више времена проводе на интернету, па у сиромашнијим срединама ускоро предвиђамо пандемију зависности петнаестогодишњака од интернета. Најбољи ђаци користе интернет сат и по у току дана – рекао је Ећезара и додао да су деца која више од четири сата дневно проводе на интернету зависна од њега.
Аутор: Д. Јокић Стаменковић
Извор: Политика
– Ви сте бољи од многих земаља у региону, изузев Словеније, која је изнад просека ОЕЦД-а и на коју се треба угледати. У рангу сте са Бугарском и Румунијом. Рекао бих да је на том тестирању Србија постигла очекиван резултат када се погледа ваш бруто друштвени доходак по глави становника – нагласио је Ећезара.
Он је за наш лист истакао да је трансформација српског образовања ка стварању знања која ће ученици моћи да примене у пракси, уз повезивање градива из више предмета, веома битна за будуће успехе наших ђака. Али је и нагласио да се то нипошто не сме радити науштрб учења теорије, које мора бити једнако заступљено као и практичан рад у школама.
– Наставници нипошто не смеју имати блаже критеријуме. Фокус ваше образовне реформе требало би да буде и на наставницима. Србија треба што више да улаже у обуку наставника, а онда их треба питати какву то модернију технологију желе у школама како би боље пренели знање на ученике. Лако је државама попут Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) да експериментишу док не пронађу бољи модел образовања и купују технологију коју желе, ви спадате у државе са ограниченим материјалним ресурсима и треба да имате стратегију развоја образовања, усмерену на обуке наставника – истакао је Ећезара и додао да анализе ПИСА тестирања указују на то да земље које више троше на образовање не морају да постижу и боље резултате.
Истраживања ОЕЦД-а показују да се ђаци који долазе из сиромашних делова света традиционално налазе у врху по својим успесима у учењу. Ећезара је истакао да најсрећнија деца живе у Финској, Немачкој и Шведској, додајући да она уче најмање, а постижу најбоље резултате.
– Што се тиче инклузије у образовању, Србија око годину и по касни за просеком ОЕЦД-а – каже Ећезара.
Истраживање је показало да девојчице у готово свим областима доминирају у односу на дечаке, што је нарочито видљиво у Јордану и УАЕ. Дечаци су једино мало бољи у решавању математичких задатака. – У Србији та предност девојчица није баш много изражена. Забрињавајуће је то да, приликом одговарања на ПИСА питања, петнаестогодишње девојчице широм света не виде себе у ИТ струци, већ су то доминантно дечаци. Такође није добро што лошији ђаци више времена проводе на интернету, па у сиромашнијим срединама ускоро предвиђамо пандемију зависности петнаестогодишњака од интернета. Најбољи ђаци користе интернет сат и по у току дана – рекао је Ећезара и додао да су деца која више од четири сата дневно проводе на интернету зависна од њега.
Аутор: Д. Јокић Стаменковић
Извор: Политика