Шта значи бити добар наставник? Да ли је добар онај који има најзадовољније ђаке? Или онај чији ученици покажу најбоље резултате у каснијем школовању? Или је најбољи наставник онај чије су припеме најпотпуније, планови увек испуњени, а папирологија беспрекорна?
Тачан одговор на ово питање не постоји. Добар наставник је много више од свега тога. Зато верујемо да Удружењу Живојин Мишић, које сваке године бира најбоље едукаторе у Србији, није нимало лако при избору оних који ће понети титулу најбољих. Троје наставника који су ове године примили признање такмичиће се за најбоље едукаторе света (Global Teacher Prize 2018), а један од њих је и Драган Кувељић, који живи и ради у Пријепољу.
Драган Кувељић је учитељ, коаутор више акредитованих програма за стручно усавршавање, од којих је један и тренутно актуелан, као и два приручника за наставнике у издању Креативног центра (101 одговор на 101 питање о томе шта сваки наставник треба да зна и Kако стварати пријатну атмосферу за учење) . Када бисмо морали да дефинишемо његов рад само једном речју, та реч би била посвећеност.
Драгане, оно што вас је посебно издвојило у овом такмичењу јесте то што сте напустили традиционални начин рада у учионици и окренули се сопственом приступу у подучавању. Шта то конкретно значи? Како изгледа један час у вашој учионици?
У нашој учионици нема фронталног распореда клупа, какав још постоји у већини школа. Најчешће седимо у великом кругу, окренути једни према другима. Између нас нема препрека, нема првог и последњег. Када неко уђе у учионицу, ученици настављају с радом и не устају. Тако дајемо на значају активностима којима се бавимо, подстичемо самопоуздање и градимо позитивну слику о себи. Наша врата су отворена за родитеље, који могу да присуствују часовима кад год и колико год то желе. Код нас не постоји ништа што нисмо спремни да разменимо с другима или што неко други не би смео видети.
Дајемо свој допринос амбијенту у којем радимо како бисмо се осећали пријатно и уважено. Деца, у складу са основним потребама, без питања одлазе у тоалет, пију воду, доносе омиљене играчке. На столу имају потребан прибор, воде рачуна о заједничким кућним љубимцима. Када се уморимо, користимо игрице које уносе радост и свежину.
Учионицу сматрамо затвореном кутијом, која није добар простор за припрему деце за свакодневни живот. Зато наставу организујемо и кроз културна и историјско-едукативна истраживања и мале пројекте. Учимо у оближњем планинарском дому, обично у друштву родитеља и гостију из других градова. Место за учење нам је и порта манастира Милешеве, Лапидаријум Музеја, Читаоница Градске библиотеке, Дом културе, обала Лима. Посећујемо и разне природне лепоте, које нас инспиришу и подсећају на то да смо део те природе и да њен опстанак зависи од нас. Често смо гости вршњацима у различитим крајевима Србије, где упознајемо другачији начин живота. Наше учење чине занимљивим и гости, најчешће познати писци.
Посвећујем пажњу деци с којом радим сада и ту где јесмо, њиховим интересовањима и могућностима. Не намећем им садржаје и теме по сваку цену. Учење организујемо кроз игру – тако да је школа деци најбоља забава у граду – и, наравно, водимо рачуна о томе да ефекти постигнућа буду максимални!
Како одржавате дисциплину на часу?
Моје искуство показује да је одређивање правила понашања моћно средство за успостављање добрих односа у одељењу. У доношење правила укључени су сви ученици. За одржавање добрих односа користим непогрешиву стратегију, а то су доследност и правичност у поштовању усвојених правила и примени мера у случају њиховог непоштовања.
Ученици млађих разреда воле ритуале. Када јасно одредимо правила и испишемо их на паноу – ми положимо заклетву. Ученици умоче дланове у боје и оставе отисак на паноу. Затим се потпишу преко отиска и дају заклетву. Када се деси да неко од ученика прекрши правило, обично куцнемо по исписаном правилу и позовемо се на дату заклетву.
Поштовање донетих правила пратимо користећи печате с ликовима из цртаних филмова. Договоримо се да три опомене носе одређену последицу, односно меру за непоштовање правила. Ученици се тада труде да не добију трећу опомену, а мени је важно да ученике држим у систему. Тако ученику дајем шансу да се поправи и остане укључен у колектив.
Ако ученик упорно крши правила, постоје последице око којих смо се договорили и које доследно примењујемо. Последице су обично нешто што ученика неће дискриминисати и неће угрожавати његова права, а опет нешто што он не би желео – како би мера имала ефекта… Важно је да мера није уперена на личност ученика, већ на његов поступак/понашање. Када се доследно придржавамо правила и мера које смо заједно донели и које су усвојили и родитељи, онда су односи у одељењу заиста добри.
Како изгледају провере знања?
Маштовитост и креативност сматрамо важним колико и писменост, зато се и зовемо Група МАШТА. При формирању оцене узимам у обзир оригиналност ученика, њихову способност закључивања, вештину постављања питања… Настојим да учење буде заједничко пријатно искуство, нешто што нас забавља и у чему уживамо. Сматрам да тамо где има смеха има и учења. Поклањам пажњу и томе како се деца осећају, како вреднују садржаје које уче, а не само на оно што знају. Настојим да их ставим у улогу истраживача, проналазача, да теми дају свој допринос и виђење, да имају критички став који ће бранити аргументима и чињеницама, да имају сопствену конструкцију знања, искуства, вештина и вредности.
Не проверавам репродукцију онога што су чули од неког другог. Деца све време раде тимски, сарађују и истражују у оквиру свог тима, а након тога правимо размену с другим тимовима у великом кругу. Представници група, уз асистенцију чланова, излажу своје резултате рада. Наставу не делимо по предметима и по часовима, већ садржаје обрађујемо тематски, интегрисано, мобилишући знања и искуства – оријентисана на исходе и употребљива у животу. Усмеравам их на највећу могућу партиципацију и интеракцију, како вршњачку тако и интеракцију са учитељем. Трудим се да све што раде буде у складу са интересовањима ученика и њиховим садашњим и будућим потребама.
[ot-video][/ot-video]
Шта сматрате највећим проблемом образовног система у Србији?
Проблем је што се свет мења брже него нашa школа. Школа, између осталог, треба да нас припрема за живот у савременом свету. Потребна нам је нова парадигма, подржана искреном намером целог друштва, која подразумева учење и мењање ученика, учење и мењање наставника, учење и мењање школе, учење и мењање система. Дакле, када кажемо учење, свако прво треба да помисли на себе. Свет у којем живимо биће бољи када будемо живели у друштву спремном да учи и да се мења.
Деца су по природи радознала, занима их непознато и неистражено, воле да уче актуелне нове садржаје, воле игру, воле успех (награде, похвале). И шта се онда догађа? Када уђу у школу онакву каква је сада, све поменуто нестаје код највећег броја ученика. Не постоји мотивација. Потребна нам је школа која ће их подстицати на критичко размишљање, решавање проблема, сарадњу и тимски рад. На лидерство, вештину адаптације, одговорност, писане и говорне вештине. На изграђивање знања, решавање проблема из живота, на иновације, учење уз употребу ИКТ-а, савладавање вештина комуникације и презентовање кроз различите медије. Потребна нам је школа у којој су подстицаји јачи од препрека. Потребне су нам школе оријентисане на циљеве, исходе и међупредметне компетенције, а не на садржаје.
Данашње школе више подсећају на неке музејске експонате. Када дете уђе у њих, све му је далеко и непознато. Будуће школе треба да обухвате све расположиве ресурсе у граду. Деца треба да уче тамо где ће и живети. Теме треба организовати кроз летње школе, кампове, студијска путовања, размену и сарадњу с децом из других градова, па и држава, кроз оно што воле у виду истраживачких, едукативних, културних радионица. Треба им дати прилику да што више партиципирају – учествују. Да наставник буде онај који усмерава, партнер, мотиватор, подстрекач, водич, сарадник у позитивном и подстицајном амбијенту.
На крају, по вашем мишљењу, које квалитете и вештине треба да поседује добар учитељ?
Добар учитељ треба да буде пријатан и пријатељски расположен према деци. Да воли свој посао и децу и да поштује њихову личност! Да познаје права детета и ради на њиховој заштити и остваривању. Да разуме развој деце и уважава њихове потребе и интересовања. Да допушта ученицима да слободно и без последица искажу мишљење супротно његовом. Да испуњава дата обећања, разликује шалу од збиље и има смисла за хумор… Да буде стручњак за свој посао и да успешно проналази пут од садржаја до ученика, а све ради достизања исхода и циљева учења. Да ангажује ученике у процесу учења. Да трага за амбијентом који ће најбоље повезати школу и стварни живот… Да праведно оцењује, што не значи да даје свима исте оцене, већ једнаке шансе за напредовање у границама сопствених могућности. Да негује такмичење сваког ученика са самим собом, а не поређење с другима… Добар учитељ се поноси постигнућима својих ученика и успева да успостави ред и рад користећи правила која су настала у договору са ученицима! Доброг учитеља цене деца и њихови родитељи, а цењен је и у ширим просветним круговима.
Пријавите се за радионицу коју ће водити Драган Кувељић
У петак, 26. октобра, од 18 часова до 19 часова на Школском штанду Креативног центра у Хали 2 биће одржана бесплатна радионица коју ће водити Драган Кувељић. Том приликом, представиће приручнике 101 одговор на 101 питање који сваки наставник треба да зна и Како стварати пријатну атмосферу за учење, које је написао са Нецом Јовић.
За учешће на овој радионици можете се пријавити мејлом на dragana.panic@kreativnicentar.rs или телефоном на број 060 244 06 09. Рок за пријаву је уторак, 23. октобар.