Ако се присетите свог детињства најчешће ћете причати о томе како сте се играли напољу, на игралишту, код школе, око куће, у суседству или у парку. Након тога најчешће помислите како су данас ова места све више празна, како нема деце која се ту играју. А колико често помислите зашто их нема? Углавном ће одговор бити зато што се играју у кући на рачунару, што није далеко од истине.
Али, с друге стране, они су и на многобројним ваннаставним и ваншколским активностима. Што је заправо јако добра ствар, све док их није превише. Одлично је подстицати дете на спорт, музику, стране језике, информатику, или неке друге активности које му могу помоћи у академском успеху. Али шта је с њиховим друштвеним развојем? Колико је ваше дете заправо добро у социјалним вештинама? Наравно да активности већином укључују и другу децу, али деца која имају проблема у социјалним вештинама углавном не бирају такве активности.
Шта се онда догоди с њима?
Лошије прихватање због претераних реакција
Деца која имају проблема с пажњом врло често имају потешкоће у развоју друштвених вештина. Заправо, знамо да је кортекс (односно мождана активност на кортексу) деце с поремећајем пажње три године у заостатку за њиховим вршњацима. Ако погледате социјални развој то је веома значајно. Размислите на тренутак – то значи да је осмогодишње дете у другом (или пак трећем) разреду на истом нивоу у социјалним вештинама као петогодишње дете. Замислите како је тек ова разлика значајна у каснијим разредима.
Ова разлика од три године не односи се на интелектуални развој, већ на неке од извршних функција као што су пажња, концентрација, емоционална регулација и флексибилност. Ове функције врло су важне за развој друштвених вештина. Једна од основних компоненти за развој и вежбање социјалних вештина је посматрање других и усвајање социјалних знакова и норми. Без тих способности, дете ће имати проблема да се уклопи се у друштво. Дете које претерано реагује у неким ситуацијама зато што тешко може да регулише своје емоције или дете које се тешко прилагођава променама у рутини и правилима које одређује група због своје ригидности – засигурно ће бити лошије прихваћено у групи вршњака.
Проблеми са социјалним вештинама могу се лоше одразити на неколико начина укључујући и снижено самопоуздање, избегавање социјалних ситуација, отпор при одласку у школу, преферирање игре с млађом децом или пак дружење с одраслима. То су деца која пре могу бити жртва вршњачког насиља или бити насилник. Ово су врло озбиљне послдице које се врло често приписују другим узроцима. Врло често, само посматрањем детета у интеракцији с другом децом могуће је идентификовати недостатак друштвених вештина. Наравно, постоје и формални начини процене, а спроводе их школски психолог, логопед или дефектолог.
Нека деца се боље сналазе у математици него у разговору
Како ће деца углавном негирати постојање било каквог проблема, било да их је стид или зато што не препознају да постоји проблем, родитељи морају мало више истраживати ако сумњају на такве проблеме. То могу урадити кроз разговор с неким од чланова породице који иду у исту школу, разговор с учитељем или неким од стручне службе школе, распитујући се код других родитеља или посматрањем детета у парку.
Имати добар социјални IQ је већини деце врло важно јер се тако могу добро слагати с другом децом. На жалост, то се не учи у школама, а опет некако очекујемо да дете то усвоји. Али није тако баш увек. Некој деци је лакше да реше комплексан математички задатак него да разговарају с вршњацима. Учење страног језика није ништа у поређењу с изражавањем љутње кроз речи радије него кроз акције. Решавање напредне компјутерске игрице је забавно док је пажљиво слушање и примерено одговарање на пријатељев проблем права мука. Добра вест је да се ове вештине могу научити, а родитељи ту могу помоћи. Родитељи могу научити неке једноставне технике тренинга које ће примењивати са својим дететом.
Можете започети тако што ћете му дати листу понашања која представљају добре социјалне вештине и шта би требало радити:
- Посматрај остале – провери шта група ради и одлучи да ли је то група којој би волео да се придружиш.
- Посматрај себе – побрини се да делујеш пријатељски, посебно пази на тон гласа и став тела.
- Унапред промисли шта желиш да кажеш.
- Размисли када ћеш то рећи – причекај неку паузу у разговору или у игри пре него почнеш да говориш.
- Особу с којом разговараш гледај у очи.
- Прилагоди се „вибрацији“ групе, покушај да опонашаш њихова понашања и осећаје.
- Пронађи заједничке интересе и разговарај о њима.
- Постави питање које показује интерес – због тога ће се друго дете осећати посебно.
Затим разговарајте о томе шта је боље избегавати:
- Задиркивати друге.
- Хвалисати се.
- Критиковати остале.
- Преузети контролу и покушати променити понашања остале деце.
- Стајати преблизу или предалеко од остале деце.
- Прекидати игру.
Затим питајте своје дете може ли се оно сетити још неких понашања која би била прихватљива или која је боље избегавати.
Фокусирајте се на добре друштвене вештине и похвалите дете када покаже прихватљиво понашање. Можете покушати и игру улога, измислите неку социјалну ситуацију и одглумите је са својим дететом. Потом замените улоге да и оно види како друга деца доживљавају његово понашање, а како доживљавају понашања која су одраз добрих социјалних вештина. То је изузетно важан аспект јер тако оно најбоље може разумети колики значај имају социјалне вештине.
Корисни савети
Када с дететом учите социјалне вештине има неколико савета који могу помоћи да цео процес буде успешнији. Ако само мало више планирате можете помоћи детету да његов социјални живот постане више налик дечјем игралишту него бојном пољу.
Радите на једној вештини у одређеном времену – причекајте да постигне један циљ пре него што задате нови.
Наградите дете када напредује, добро проматрајте како бисте пронашли и најмањи помак према напред.
Организујте дружење с другим дететом које ћете прво надзирати како би ваше дете могло вежбати новонаучене вештине.
Осврните се на циљеве интеракције с дететом пре него крене у њих. Рецимо, разговарате с дететом: „Реци ми шта ћеш прво урадити кад дођеш на рођендан?“, а дете потом треба да објасни како он види да би његово понашање требало да буде: „Доћи ћу до слављеника и пожелети му срећан рођендан и дати свој поклон. А онда ћу видети с чиме се друга деца играју и питати их могу ли да им се придружим“. Затим похвалите добро обjашњену ситуацију.
Помозите детету да негује једно или два пријатељства кроз чешћи контакт
Укључите и учитеље да у школи похваљују успех у социјалним вештинама, али и да вама дају повратну информацију.
Позовите неког од пријатеља свог детета на врло атрактивну активност као што је биоскоп или забавни парк јер ће такви позиви боље проћи (а желите да дете крене у интеракцију с другима).
Повремено снимите своје дете код куће. Прегледањем таквих снимака олакшавате детету да види себе како га други виде.
Подстичите добре односе с браћом или сестрама или другим члановима породице. Такви односи су сигурнија „арена“ у којој се могу вежбати нове вештине.
Учестало наглашавајте важност одржавања обећања и обвеза које дајемо другима.
Нежно подсетите дете да назове пријатеља.
Заједничким напором и упорном вежбом деца могу научити социјалне вештине и повећати свој социјални IQ. Када имају добре социјалне вештине боље се слажу с вршњацима, развијају позитивно самопоштовање и већа је вeроватноћа да ће искусити социјални и професионални успех када одрасту.
Човек је друштвено биће
Деца која имају проблема с пажњом обично желе и имају много ваншколских активности, што је добра ствар, али толики број активности додатно храни њихов проблем јер их много стимулише споља, а колика је заправо унутрашња стимулација и колико је ту добре концентрације тешко је знати. Добро је да деца развијају своје академске вештине, спортске вештине или било које друге, али размислите и о томе колико у свим тим активностима они заправо уче да буду добри људи – људи који разумеју себе и друге и који могу функционисати у друштву. Јер човек је друштвено биће и без друштва тешко можемо бити успешни и задовољни собом.
Аутор: Јосипа Босак, магистар психологије
Извор: Умоиграоница