На овогодишњем конкурсу за Награду дечје критике две књиге у издању Креативног центра освојиле су прву награду Доситејево перо 2019.
Збирка песама На крилима радости Симеона Маринковића освојила је прву награду и постала добитник Доситејевог пера 2019. у категорији књига за млађи узраст
Књига О дугмету и срећи Јасминке Петровић освојила је прву награду и постала добитник Доситејевог пера 2019. у категорији књига за старији узраст узраст
Конкурс за Награду дечје критике Доситејево перо установили су 1997. године Секретаријат за културу града Београда, Библиотека Доситеј Обрадовић и Организација Пријатељи деце општине Вождовац према Конвенцији Уједињених нација о правима детета.
Ове године приспело је 37 наслова из продукције за 2018. годину, 15 наслова за млађи узраст (7–11 година) и 22 наслова за старији узраст (11–15 година). У дечјем жирију било је 210 ученика из 14 београдских основних школа.
Зоја Златковић, члан дечјег жирија ОШ Јанко Веселиновић, Вождовац, рекла је да јој се књига На крилима радости допала „зато што је лепо илустрована и зато што има много лепих речи и песмица. Ова књига је много интересантна и предлажем је свима. Види се да се песник много потрудио“.
„Књига Јасминке Петровић О дугмету и срећи подстакла ме је на размишљање о разликама између људи и о томе како их треба поштовати. Научила је и мене и многе друге да и без изгледа принца и принцезе можеш бити леп“, рекла је Анастасија Влаховић, члан дечјег жирија ОШ Данило Киш, Вождовац.
Награде су додељене 7. октобра 2019. године, у 12 часова, у Одељењу уметности Библиотеке града Београда (Кнез Михаилова 56).
На крилима радости је збирка песама у едицији за млађе основце Развигор. Ова збирка стихованих, стварно доживљених причица говори о ономе што радује децу. То су догађаји у којима деца истражују, стварају или савлађују неке препреке. Узбуђења која тада осете у великој мери покрећу њихов развој и дају им крила за животни лет.
Аутор ове збирке је Симеон Маринковић, а књигу је илустровала Евелина Данева Рајнингер.
У књизи О дугмету и срећи јединственим и препознатљивим стилом, мешавином топлине и духовитости, али уједно и беспоштедно искрено, Јасминка Петровић нам прича причу о томе како један дечак, који управо улази у пубертет, посматра свет и себе у том свету. Открива нам како види своју породицу, школу, другу децу, које су му жеље и снови и колико пати за искреним пријатељством. Код овог дечака је посебно то што је читав тај „обичан“ свет детињства представљен из перспективе особе која болује од церебралне парализе.
Ауторка посебно инсистира на томе да је пред нама пре свега Јован, дечак с великим срцем, са свим својим жељама и сновима, страховима, радостима и љубавима, а тек потом особа са инвалидитетом. Оптимизам и ведрина духа у причи укрштају се с великим препрекама и на крају их побеђују Јовановом спознајом да живи срећним животом и да је тај живот један и јединствен – његов.
Креативни центар честита ауторима на значајном успеху!
Напишите одговор