Ви хоћете да ваше дете буде одличан тенисер, да свира виолину и перфектно прича француски са само 6 година. Станите и размислите, да ли имате нереална очекивања
Неки родитељи очекују да им деца у свему буду успешна, да су најбоља и да се развијају према њиховом унапред одређеном плану.
Такви родитељи непрестано саветују дете, усмеравају га и захтевају, а ако дете не испуни њихове захтеве или очекивања, следи казна.
План родитеља мора се спроводити, а сваки отпор и негативизам детету се не толерише. Родитељ одређује када дете мора да једе, спава, када да се игра, што ће да обуче, као и с ким ће се дружити.
Високи су захтеви у погледу чистоће, уредности и посебно високе спремности у извршавању захтева. Основно је да слепо слуша и ради све према родитељском плану. Таква деца рано уче стране језике, музику, балет и др.
Такви захтеви су редовно већи од оног што дете може да поднесе, јер постоји сталан притисак да буде савршено у свему што ради. Када је то немогуће, дете се осећа фрустрирано зато што не може да испуни захтеве родитеља, а из тога може да произађе и осећај неадекватности и кривице у каснијем животу.
Таква родитељска очекивања за будућност детета редовно се не остварују.
Родитељи критичари
Родитељ који критикује никад није задовољан оним што дете учини, а када је задовољан боји се да то покаже пред дететом “да се не би покварило”. Зато не штеди у критикама, опоменама и упоређивањима с другом децом која су “паметнија, успешнија, боља”. Не изоставља ни поруге и исмевања. Дете губи самопоуздање и осећај сигурности, почиње да се осећа мање вредним у односу на друге и незадовољно је због тога.
Одломак из књиге: “Године прве зашто су важне”, Миливој Јованчевић и сарадници