Чекали су их шест година, а на свет су дошли за седам минута!
Данијела и Миланко Мијушковић годинама су покушавали да добију дете, а онда су се пре седам месеци, у размаку од седам минута, родили Симеон, Анђелија и Ивана.
Смех и плач, храна и прљаве пелене, смењују се по цео дан у дому Мијушковћа на Вождовцу. Поносни родитељи, храбро се носећи са „слатким мукама“, иза себе имају још једну у низу непроспаваних ноћи, али осмех са лица не скидају.
– Није ствар у томе да су немирни, стварно нису, већ у томе да их је троје. Ми смо то желели, децу волимо бескрајно и дали бисмо све за њих, али и као мушкарац могу да кажем да не постоји посао који је тежи од овог – прича Миланко, у паузама од певушења, како неко од тројки не би заплакао.
У овом дому, све је у броју три: толико је креветаца у соби осликаној жирафама, три пара новогодишњих чарапица близу јелке, сваког одевног предмета има у три боје.
Бебице крупним очима посматрају маму, тату и баку, који их наизменично љуљушкају, хране, успављују. Симеона препознајемо по томе што је најмирнији, а девојчице се разликују по боји косе – Ивана је плава на маму, док Анђелија има тамнију косу као тата.
Ипак, пут који су ови млади људи прешли у жељи да постану родитељи није био нимало лак.
– Заједно смо 11 година и последњих шест смо покушавали да добијемо бебу. Када смо сазнали да не можемо да имамо дете природним путем, почела је права борба. Након спонтаног побачаја 2013. године обишла сам пола Европе, али сам се на крају вратила вантелесној оплодњи код професора Ивана Тулића – присећа се Данијела.
Уследила је и тешка трудноћа праћена бројним интервенцијама, а три месеца пре порођаја Данијела је провела у болници.
– Све сам јој угађао, доносио, само да не устаје. Једном сам јој дошао у посету, био је викенд, није био ту ни њен доктор, ни онај који га мења, да би ме после тога позвала и рекла да иде да се порађа природним путем, иако је царски рез био заказан за неколико дана – прича Миланко.
Бебе, свака тежа нешто више од килограма, на свет су дошле у року од седам минута, а девојчице је предводио Симеон. Труд и упорност су се исплатили, а здраве бебе сада редовно иду на контроле. Анђелијин плач подсећа родитеље да су се запричали.
– Када један почне, полако му се и други придружују! Помаже нам пилатес лопта, воле да их љуљамо на њој, а смирује их и вожња колима. Ипак, од највеће помоћи је бака, која нам је десна рука – закључују родитељи тројки.
ИВАНА „ШЕФИЦА“
– Већ показују разлике у карактеру, Симеон је добрица, Анђелија нешто немирнија, док је Ивана хиперактивна. Њу су и на инситуту звали „шефица“, стално је чупала брауниле, а сад би да прескаче креветац, понаша се као дечак – смеју се Данијела (35) и Миланко (37).
Милица Рашић
Извор: Блиц