Четвoрогодишњаци су у прелазном периоду, као на неком путу између бебе и детета. Довољно су велики да нешто могу да ураде сами, али опет не довољно да можете да их без размишљања оставите да се у другој соби сами играју ситним коцкама.
Ако сте мислили да су тантруми двогодишњака хорор, чекајте само да наступи такозвани ‘фоурнадо’. Долази између треће и пете године, када деца службено уђу у четврту годину, а реч је о кованици две енглеске речи – четири и торнадо.
Дакле. Вероватно ћете се свакодневно питати где сте то толико погрешили. Мислићете да сте лоши родитељи. Да не знате како се постављају границе. Страховаћете од њихових тинејџерских година. Нећете се ни снаћи, јер ће у једном тренутку бити дивно и мило дете, а у следећем вриштати и дивљати, изговарати ружне речи (којима их ви нисте научили), фрктати на вас попут мачке, лупати вратим.
Ништа вам неће бити јасно јер не видите разлог за такво понашање.
Четворогодишњаци своје осећаје проживљавају поприлично мегаломански. Сваки је велик. Страх ко кућа. Љутња зверска. Љубав бескрајна. Осећај самосталности јер – сад сам велика и могу сама. Не дозвољавате да сама пређе улицу. Туга – непрестана. Туговаће због свега и неизбежно ће сузе пратити и цвилеж. Јаукање. Око свега.
Шта учинити?
Биће тешко, али наоружајте се стрпљењем и имајте на уму да је реч само о фази. Врло битној, развојној фази када се осамостаљују, упознају боље свет, а још увек не разумеју најбоље све те осећаје који их прожимају и не могу сами ништа. То их фрустрира.
Не!
Ово је реч коју ћете најчешће чути у том периоду. Имаћете осећај да ништа не слушају. Још горе, имаћете осећај да не знате шта радите. Али, деци требају рутина и границе и зато останите доследни у својим правилима. Немојте се препустити борби моћи с њима. Останите прибрани и једноставно реците ‘не’ кад треба. Превелика објашњења у тренуцима беса неће им помоћи, јер их не чују. Преокупирани су навалом емоција. Када се смире, објасните им поновно.
Нпр.:
‘Не могу ти дозволити да сам прелазиш улицу јер то није сигурно за тебе.’
‘Сад не можемо да једемо чоколаду јер прво морамо да ручамо.’
Не дозволите да вам било ко говори како треба да их одгајате, поготово не онима којима је батина из раја изашла нити онима који вам тврде да вас дете врти око малог прста. Дете не игра утакмицу моћи с вама. Оно једноставно не знају да изађу на крај са својим емоцијама. Зато му требате ви. Смирени, брижни, нежни.
Ово је уједно и време када постају избирљивији око хране, желе да све буде по њиховом, али и када почињу да разумеју хумор па се можете с њима и нашалити. Покушајте да кренете из куће раније, ако желиш негде да стигнеш на време. Пазите шта причате јер ће вас копирати чак и кад мислите да не слушају. У овом узрасту постају супер-причљиви па се немојте изненадити ако одједном почну да разговарају са комшијама у лифту или с продавачицом на киоску. Ваше дете је и даље предивно мало биће, само треба вашу помоћ да би могло да се носи са свим тим емоцијама.
Извор: miss7mama.24sata.hr