Према последњим подацима завода за јавно здравље, тоалети или лавабои за прање руку не постоје или не раде у најмање 87 основношколских објеката у Србији, а истраживање ЦИНС-а показује да тај број расте.
У великој анкети ЦИНС-а проверавано је да ли у ОШ има сапуна и убруса па је скоро трећина ученика и родитеља одговорило да нема или их нема довољно. Тамо где је хигијена у тоалетима лоша постоји ризик од преношења инфекција, сматрају лекари, а ако деца немају или избегавају тоалет могу се јавити и психолошки проблеми.
Не тако давно је Младен Шарчевић, бивши министар просвете, најављивао роботе и холограмске професоре у школама. У исто време у Основној школи Ослободиоци Београда на Палилули не раде врата од тоалета, даске на шољама или су поломљене или их нема уопште. Један ученик хигијену тоалета описује једноставно: „Одвратно је!“.
Ипак, ситуација у београдским школама, према подацима завода за јавно здравље, и није толико лоша – колико је лоша у сеоским срединама.
У издвојеном одељењу ОШ Станимир Вељковић – Зеле у Мрвешу, 30 километара од Лесковца, ученици још користе пољске тоалете у дворишту, а на једном немају ни врата.
У околини Лесковца још најмање шест школа је 2019. имало искључиво пољске тоалете, а само неколико година раније поједине школе нису имале ни канализацију ни септичку јаму, а радници су морали да доносе воду у флашама.
Према истраживању Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) основних школа које имају проблем са хигијеном и тоалетима је све више.
Сваке године локални заводи за јавно здравље посећују школе широм Србије и контролишу услове који могу утицати на здравље деце, пре свега хигијену. Према подацима 27 завода чије податке смо анализирали, 2016. санитарије, тј. тоалете, лавабое и друге уређаје за прање руку није имало или нису радили у 6,41% надзираних школа, а у 2019. години 8,83%. То значи да, према последњим подацима, најмање 87 школа и истурених одељења нема тоалете или лавабое за прање руку.
„Како најчешће из различитих разлога није могуће обићи све школске објекте сваке године, окружни заводи и институти за јавно здравље се у планирању својих годишњих активности одлучују за објекте који имају мање сигурне изворе водоснабдевања и диспозицију отпадних материја“, наводи се у одговору Батута.
Доктор Предраг Кузмановић, шеф одсека који контролише школску хигијену у лесковачком Заводу каже за ЦИНС да је проблем што људи одлазе са села и деца прелазе у веће школе. У неким школама које су контролисали некада је било 800 ученика, а данас су ти бројеви једноцифрени, због чега се, сматра, у њих не улаже.
Селма Бихорац из Завода за јавно здравље у Новом Пазару потврђује да проблема са санитаријама има пре свега у сеоским издвојеним одељењима која похађа мањи број ученика, али сматра да то треба исправити:
„То може да се унапреди наравно, без обзира што је мали број деце. Ви сваком детету морате да обезбедите неке основне хигијенске услове за време које проводи тамо“. Од 21 школе које је 2019. контролисао овај завод, девет није имало функционалне санитарије.
Највише школа са лошом хигијеном налази се у Златиборском округу, тј. у близини Ужица и Пријепоља. Разлог за то углавном је неисправност воде за пиће, објашњава докторка Оливера Јањић из ужичког Завода. У околини Шапца пољске тоалете има најмање 21 школски објекат.
Из Министарства просвете, науке и технолошког развоја су за ЦИНС објаснили да је одржавање школских објеката у надлежности локалних самоуправа, али и да се Министарство тренутно умешало због епидемије вируса корона – због чега су делили средства и опрему за хигијену у школама. Ипак, уместо коментара о наведеним проблемима, из Министарства тврде да, према њиховим подацима, у школама нема већих проблема у одржавању хигијене.
Извор: ЦИНС