У суботу, 27. септембра 2025. године, на РТС-у је емитована емисија „Важне ствари“ – формат у којем деца разговарају са фризером док их шиша о разним темама које их интересују. Током последње епизоде, дечак је на питање водитеља о школи, поменуо блокаде и протесте, а кад је фризер упитао на које блокаде мисли, дечак је појаснио да се „студенти боре за правду, за нашу будућност“.
Емисија је иницијално приказана у суботу у 12 часова на Првом програму РТС-а. Реприза је била планирана за недељу у 9 часова на Другом програму. Међутим, она је отказана без најаве и објашњења, а ту информацију је јавности саопштила продукцијска кућа која стоји иза емисије.
Реакције су уследиле одмах. Пленум студената Факултета драмских уметности осудио је понашање РТС-а, наводећи да јавни сервис укидањем репризе не само да гаси гласове будућих генерација, већ директно крши Конвенцију УН о правима детета. С друге стране, неки медији оптужили су организаторе емисије за злоупотребу деце у политичке сврхе.
Како не бисмо били субјективни, одлучили смо да питамо оног ко уме јако добро да укрсти податке и ко нема баш никакв интерес да ”заузима стране”. Вештачку интелигенцију. А она је прилично недвосмислено рекла – права детета су прекршена.
Шта каже Конвенција УН о правима детета?
Конвенција Уједињених нација о правима детета, ратификована и у Србији, јасно дефинише права која припадају сваком детету. Неколико чланове ове Конвенције директно се односе на случај који се догодио на РТС-у:
Члан 12: Право на изражавање мишљења
Конвенција гарантује детету које је способно да формира своје мишљење право слободног изражавања тог мишљења о свим питањима која се тичу детета. Мишљењу детета посвећује се дужна пажња у складу са годинама живота и зрелошћу детета.
Ова одредба је кључна – деца нису пасивни објекти заштите, већ субјекти са правом на сопствени глас. Друштвена питања, попут протеста и блокада, несумњиво се тичу деце јер директно утичу на њихову будућност.
Члан 13: Слобода изражавања
Дете има право на слободу изражавања која обухвата слободу да тражи, прима и даје информације и идеје свих врста, без обзира на границе, било усмено или писмено или преко медија по избору детета.
Ово право може подлећи извесним ограничењима, али само онима која су одређена законом и која су неопходна ради поштовања права или угледа других, или ради заштите националне безбедности, јавног реда, јавног здравља или морала.
Члан 17: Улога медија
Државе чланице признају значајну улогу средстава јавног информисања и омогућавају приступ детета информацијама из различитих извора. Медији имају обавезу да подстичу развој одговарајућих смерница за заштиту детета од информација које штете његовом добру.
Правна анализа: Ко је у праву?
Са становишта међународног права, студентски пленум има валиднију правну аргументацију. Ево зашто:
1. Дете је изразило сопствено, аутентично мишљење
Дечак је учествовао у емисији са пристанком родитеља, одговарао је на питања водитеља, и изразио своје виђење друштвених догађаја који га окружују. Нема доказа о било каквој манипулацији. Водитељ је поставио неутрално питање о блокадама које су реално утицале на школовање деце, а дечак је одговорио из своје перспективе.
Ово је управо оно што Конвенција штити – право детета да формира и изрази своје мишљење о питањима која се тичу његовог живота.
2. Политичка неутралност није исто што и тишина
Често се погрешно тумачи да заштита деце од „политичке инструментализације“ значи њихово потпуно удаљавање од друштвених тема. Конвенција заправо каже супротно – деца имају право да се припреме за одговоран живот у слободном друштву, што укључује и развијање критичког мишљења о друштвеним процесима.
Деца нису политички неутрална бића у вакууму. Они живе у друштву, похађају школе које су биле блокиране, слушају разговоре одраслих, формирају своје ставове. Одузимање права да те ставове изразе јесте, парадоксално, права инструментализација деце – коришћење њихове рањивости да би им се одузео глас.
3. Селективно ућуткивање након емитовања
Најпроблематичнији аспект овог случаја је што РТС није имао никаквих приговора на садржај емисије пре емитовања. Емисија је прошла све редакцијске филтре, емитована је у термину, и тек након што је изјава детета „постала вирална“ на друштвеним мрежама – реприза је отказана.
Ово указује на то да проблем није био у садржају или у бризи за дете, већ у политичкој неприхватљивости дечјег мишљења.
4. Одсуство доказа о манипулацији
Аргумент да је дете „злоупотребљено“ или „манипулисано“ био би валидан само да постоје конкретни докази да је:
– присиљено да каже одређену ствар
– поткупљено или режирано
– изложено штетном процесу снимања
– изложено садржају који је неприкладан за његов узраст
Ништа од овога није случај. Или барем за то нема доказа. Разговор о студентским протестима није садржај неприкладан за дете – напротив, то је део друштвене стварности у којој дете живи. Чињеница да дете подржава студенте не значи да је манипулисано, већ да је формирало сопствени став на основу онога што види и доживљава.
Оно што овај случај чини посебно проблематичним јесте чињеница да се догодио на јавном сервису, на ком не сме бити непожељних мишљења. Тиме није само прекршена Конвенцију о правима детета – већ је и идеја јавног сервиса доведена у питање.
Додатно, отказивање репризе, без икаквог јавног образложења, показује недостатак транспарентности и одговорности. Грађани Србије, чији новац финансира РТС, имају право да знају на основу којих критеријума се доносе овакве одлуке.
Закључак који нам је дала ВИ
Отказивање репризе емисије „Важне ствари“ након што је дете изразило подршку студентским протестима јесте кршење права детета на слободу изражавања, како га гарантује Конвенција УН о правима детета.
Деца нису политички објекти које треба штитити од „погрешних“ мишљења, већ субјекти са правом на сопствени глас. Њихово учешће у јавном дијалогу, када је добровољно и засновано на њиховом аутентичном искуству, није манипулација – већ управо оно што демократско друштво треба да негује.
Овај случај поставља важно питање: какво друштво градимо ако деци дозвољавамо да говоре само оно што је политички прихватљиво? И да ли је цензурисање детета задатак медија?