Када ученици, а нарочито они најмлађи, прваци, закораче први пут у своје учионице у Основној школи „Вук Караџић“, многи пожеле да никада из њих не изађу. Зашто? Зато што је свака учионица за ученике до четвртог разреда у овој школи осликана, и свака „прича неку своју причу“. Цветна ливада, дрво на сред зида, поље сунцокрета, библиотека, па и кабинет за математику осликан је на адекватан „математички” начин… Деца у учионице улазе као у бајку.
Како нам прича учитељица Јелена Циврић, која је и иницијатор ове идеје, све је почело пре пет година. Знајући да су учионице простор у којима и учитељи и ђаци проводе пола свог дана, запослени су желели да тај простор буде најлепши што може, у складу са могућностима. Иако живимо у време када се тешко препознају праве вредности, када се врло мало улаже у школство, жеља учитеља и наставника ове школе била је довољно јака да од ње направи изглед какав може пожелети било која школа у Србији. Поред учионица, у школи су осликани и многи зидови.
У осликавању учионица сарађивали су наставници, родитељи и деца. А оно што је најбитније, истиче учитељица Циврић, јесте да су деца уживала у акцији и да су тај простор, своје учионице, доживели и доживљају као свој други дом.
– Ова акција није представљала само уређење простора, већ и начин да деца осете заједнички рад, као и однос родитељ, наставник, ученик. То је сарадња која је нама веома битна. Када деца нешто сама среде, онда они то сматрају својим простором. Због тога га одржавају. На крају сваке године они очисте учионицу и следеће године нас чека чиста – прича учитељица Циврић, напомињући да школа није само едукативна, већ и васпитна установа, што показује и овај пример. Она, такође истиче, да током оваквих акција имају велико разумевање и сву помоћ директора школе.
Како каже Јелена Циврић, рад са децом није само посао, већ живот. Зато би тај део живота требало да чине веселе боје, да причају лепе приче и да се осећа позитивна енергија. Тако је у учионицама ове школе, коју су само четкицама и бојама, родитељи, деца и наставници претворили у бајке. Учитељица Јелена се нада да ће на овај начин инспирисати колеге и у другим школама. Да сви који имају жељу не морају да очекују велика материјална средства, како би учинили нешто за себе и ђаке. Потребна је жеља, воља и мало маште.
Учионице су осликале мајке ученика, међу којима је и сликарка Олга Глишин, као и учитељице Весна Матијевић, Наташа Јечменић, Марина и Qубица, наставница математике Милица Стевановић Живковић. На једном зиду осликана је и рибица „која испуњава жеље“, а она је дело наставника ликовног Стефана Марјановића.
Извор: www.caglas.rs