У данашње време се родитељство доста разликује од онога пре 30-ак година. Напредовало се у филозофији родитељства, укључујући здравље и сигурност. Мајка петоро деце открила је у чему је детињство тада било богатије и здравије него у данашње време.
Стављали су једно друго на прво место.
Кад су наши родитељи били млади, није било неуобичајено да је брак најважнији однос у породици. Али, у последњих 30 година родитељи су почели да третирају своју децу као центар света.
Гледати на свог супружника као на приоритет може да буде тешко, али је кључно за здраву и срећну породицу.
“Када ме деца прекидају док разговарам са мужем, кажем им да ће морати да сачекају (осим ако није јако хитно). Деца треба да науче да се све не врти око њих.
Говорили су деци да се играју играју напољу
“Већина мојих сећања из детињства је играње на отвореном, у природи, користећи машту. Моји пријатељи и ја бисмо изашли напоље чим смо се вратили кући из школе. Ушли бисмо на вечеру, а затим се враћали напоље до мрака. Уживала сам гледајући ТВ, али увек смо волели да будемо напољу”. Битно је знати да деци није потребан спортски терен или базен за забаву напољу. Све што им треба је њихова машта.
Веровали су својој деци
“Сигуран сам да се већина нас сећа да смо већину свог слободног времена возили бицикл с пријатељима километрима далеко од куће, боравили напољу до мрака, а све то без знања родитеља где смо били. То се може назвати “родитељством слободног круга” или чак сматрати и опасним. Али веровати својој деци је веома битно како би и они могли учити и практиковати одговорност”.
Нису форсирали одређења знања
Пре 1980. године, главни фокус у раним годинама детета били су креативност и друштвене вештине. Деца нису знала да читају кад су кренула у вртић, а многа нису знала ни абецеду. Родитељи су децу учили да поштују друге, да деле и склапају пријатељства. Културно гледано, наша деца су приморана да се такмиче у раној доби што повећава, ако не и узрокује, тескобу и стрес.
Учили су их пристојности
Када говорим о учењу социјалних вештина, увек сам у шоку због недостатка манира који данас видим код много деце и тинејџера. Супруг и ја смо пре неколико година провели недељу дана кувајући за 300 тинејџера. Проводили смо цео дан кувајући, прали смо посуђе и послуживали храну на њихове празне тањире. Били смо шокирани због количине похвала: само двоје од 300. То је једноставан пример.
Вечерали су као породица
Родитељи данас теже жртвовању породичне вечере у сврху ванаставне активности и то је штетно. Деца која учествују у редовним породичним оброцима ређе имају тескобу и депресију. Имају већа академска постигнућа и боље психичко здравље.
Немојте мерити оброке према активностима, већ распоред активности према оброцима.
Задавали су деци задатке
Кад сам ја одрастала, свака је субота била резервисана за обављање послова. Нисмо се могли играти с пријатељима или бавити било каквим другим активностима док нисмо очистили спаваће собе и обавили неколико других задатака. Чистила сам купатило, усисавала, брисала прашину и још много тога. Данас се од деце тражи да преузму само највише тривијалне одговорности. Можда ћете се изненадити колико су заправо ваша деца способна, само им треба пружити прилику.
Дисциплиновалии су једни другима децу
Што бисте урадили да вас друг вашег малишана не жели да послуша или чак удари ваше дете? Да ли бисте их питали хоће ли престати? Да ли би се уопште усудили да то кажете његовом родитељу? Наши родитељи имали су неизречено правило да ће их, уколико је дете непослушно, безобразно или чак напорно, дисциплиновати на исти начин као и своју децу.
Приређивали су рођенданске кућне прославе
“Рођенданске прославе које би наши родитељи приређивали укључивали су торту и сладолед. Они нису сваком госту давали корпу напуњену поклонима. Нису изнајмилљивали играоницу или плаћали професионалног фотографа или угоститеља. Упркос томе, ми смо се забавили”.
Држали су ствари једноставнима
Најбољи део “добрих старих” дана био је колико је све то пре било једноставно. Као деца нисмо журили с фудбалског тренинга на сате клавира или плеса. Наши родитељи нас нису водили у Дизниленд свако лето и нису куповали таблете. Било нам је досадно, али користили смо своју машту. И успели смо. Наша деца ће завршити добро – чак и боље него ми. Не треба им све дати на сребрном тањиру. Не треба да буду најбољи у свему, па чак ни у једној ствари. У реду је ако падну и повреде се или им се сломи срце. То је начин на који ће они учити и расти.
Извор: ordinacija.tv