– Заиста је тешко то што родитељи који се труде, посвећени су, брину о томе да им деца иду на времена спавање, једу здраво, не гледају екране, да имају квалитетно заједничко време… буду предмет подсмеха и што су људи према њима толико заједљиви да се они сами на крају запитају шта то погрешно раде. – написала је Косана Тојић на свом Инстаграм профилу Са дефектологом на ти.
Она је баш оваквим, посвећеним родитељима пружила подршку и позвала оне који још не следе њихов пример да то и учине. Јер само тако можемо имати здравије друштво.
– Не радите ништа погрешно, труд се не види одмах, види се тек касније и то је оно што сигурно могу рећи. – написала је она, обративши се посвећеним родитељима.
Како каже, спремни смо често да за добру децу кажемо да су се, ето, таква родила, али да то није тако. Добру децу су родитељи ДОБРО васпитали. Проблем су, како је објаснила, и они људи који мисле да знају како треба, а заправо немају основна знања о дечјем развоју. То су они којима је на уснама често чувена девиза „шта фали, неће му ништа бити“.
– Имати право у демократији је једно, а имати право на дељење знања и саветовање је нешто друго. Трудите се, радите са децом, уживајте са њима. Кад неко каже да нема времена, предлажем му да погледа само статистику свог мобилног телефона и колико дневно дневно проведе на њему. Ако се има времена за све те сате, мора се имати времена и за родитељство. – казала је дефектолог Косана Тојић.
Она подсећа родитеље да је родитељство изузетно одговорна улога, која истовремено и умара и радује, а то је комбинација емоција које они можда први пут на тај начин доживљавају.
– Не може се о родитељству причати тако што ћемо све свести на естетику инстаграма и фотографије, то није ни 0,2% родитељства. Дечији мозак се развија, под утицајем је толико тога из своје околине, а околина се променила у односу на пре 10 година, а камоли пре 20 година. Толико су људи напети од неких наметнутих обавеза и циљева, посебно мајке, да нема шансе да се све стигне и да се уради, да се одговори на све те захтеве. И онда постајемо љути и нервозни, ужурбани, нестрпљиви. Мени је толико недопустиво и неприхватљиво кад видим да се нормализују ствари које су тотално погрешне за развој, само зато што је то лакше и као већина то ради. – искрена је Тојић.
Ова дефектолошкиња каже да сматра да заиста није прихватљиво да бебе од неколико месеци иду по слављима до касно у ноћ, ни да се дечији рођендани и то деце предшколског узраста славе после 18 часова.
– Није нормално да деца живе на виршлама, паштетама, грицкалицама и слаткишима. Мозак се развија и треба храну. Није нормално да деца гледају у екране више него у свет око себе. Није нормално да радимо 10 до 12 сати дневно да бисмо деци купили скупу одећу и патике. Није нормално да имају шест активности поред вртића и школе. Деца требају слободно време за игру и требају време са својим родитељима. Породица је социјализација од које све креће. Кад чујем да дете крене у вртић ради социјализације… Ако код куће није добило примарну социјализацију и није адекватно збринуто и усмерено, нема вртића и школе која ће то надоместити. – каже Косана Тојић.
Она апелује да би требало да се тргнемо и освестимо, да се мало запитамо шта то радимо на ШТЕТУ деце да би нама било лакше.
– Скоро сам била присутна и слушала како једна мама каже другој да је прерано да дете леже у 20 часова, јер њени иду у 23 на спавање и није им ништа. А ко то каже да им није ништа? Мозак детета које тако касно леже нема прилику да обради информације, да се одмори, па се питамо откуд нам сви ти проблеми у развоју? – истиче Тојић и подсећа да деца нису играчке, већ људи.
Деца, каже она, требају разговор, причу, контакт погледом, додир, емоцију. То је оно од чега цветају.
– Родитељи толико себи и деци задају обавеза, да су породично сви вечито у некој журби, јуре за циљевима. Ужурбаност изузетно ремети пажњу, фокус, концентрацију,
како одраслима тако и деци. И стално наметање тога брига о себи је најважнија, брига о себи, време за себе, морате волети себе, будите позитивни, само позитивно… Кад се беба или дете пробуди 23373 пута у току ноћи или је болесно или сте ви болесни, то је заиста тешко. Не постоји лагано родитељство, посебно код беба и мале деце, где је и физички умор неминован. Пласирање савршених живота на друштвеним мрежама је тотално
погрешно. – објашњава она.
Тојић се осврнула и на лош утицај интернета и друштвених мрежа, не само на децу, већ на све нас.
– Надам се да ће нас, једног дана, вратити на Нокију 3310, ограничити нас да у току дана будемо само кратко на интернету, осим оних којима то треба заиста за посао. Ово све заиста води у једну колективну болест. Сви би требало ДА СЕ ОСВЕСТИМО И МАЛО САМИ
СЕБЕ ПРЕВАСПИТАМО, зарад деце. – казала је Косана Тојић.
За људе којима деца нису приоритет у животу, али заиста приоритет који се доказује делима, сматра да нису истински срећни.
– Не може и не сме све друго бити приоритет у животу, а деца по страни. Стално доказивање другима и често небитнима као лична потврда ће да нас уништи. Породица је стуб и приоритет не само човека, него друштва. Тако да сви ви родитељи, који се дајете, бринете, водите рачуна да деца иду на време на спавање, кувате, укључујете децу, причате им, сами код себе гушите перфекционизам, потребу да се допаднете другима,
СВАКА ВАМ ЧАСТ И НАСТАВИТЕ НАПРЕД, немојте да посрнете. – казала је Косана, обративши се потом онима који се у овом опису не препознају.
– Исправите то већ данас, тргните се, реците идемо да мењамо корак по корак. Себе је најтеже променити, али наша деца нису тражила да се роде, ми смо то изабрали, те
хајде да одговорно преузмемо ту улогу. Повежите се са децом, гледајте их, слушајте их, будите ту. СВИМА СТЕ ЗАМЕЊИВИ, само нисте својој деци и својим родитељима. – закључила је она.
bravo, iskren tekst.