Од почетка школске године прваци и петаци који уче према новом плану и програму имају наставу у 2.000 дигиталних учионица и слушају предавања према најсавременијим светским принципима, а та могућност од 1. септембра биће уведена у још 10.000 учионица. То је на састанку с успешним наставницима најавила премијерка Ана Брнабић, појаснивши да ће увођење „потпуно новог стандарда у образовању” бити омогућено повезивањем на брзи интернет још 500 школа.
Ове новости Брнабићева је најавила у друштву Младена Шарчевића, министра просвете, науке и технолошког развоја, који је истакао да Влада Србије има више од 200 сарадника који учествују у унапређењу образовног система у земљи.
– Редовни састанци с најбољим професорима из основних и средњих школа битни да чујемо шта треба да коригујемо, а шта иде у добром смеру – објаснио је министар Шарчевић.
Он је још на почетку школске године за „Политику” рекао да дигиталне учионице у државне школе уводи према рецепту који готово деценију примењује у свом приватном образовном систему „Руђер Бошковић”, јер у њима „ђаци много лакше усвајају градиво”.
– Дигиталне учионице много значе ученицима, у њима су у наставу укључени разни медији и она постаје занимљивија. Наставник води час преко интерактивне табле, а ђаци га прате на таблету и још у току предавања одговарају на задатке које им постави. Захваљујући томе, одмах има увид у то да ли је сваки ђак схватио градиво или не и појашњава оно за шта сматра да им није јасно. Час им пролази брже, професори су им сада некако занимљивији, креативнији и сви су задовољнији. Школе из целе Србије се јављају за дигитализацију. Електронски уџбеници могу се користити и ван ових учионица, ако школе имају електронске табле – описује начин рада у дигиталним учионицама министар Шарчевић.
Једна од предности ове дигитализације је и у томе што ће најбитније делове лекција ученици директно проверавати у свом електронском уџбенику, што им одговара, јер и ван школе више читају на таблету и мобилном телефону, а све мање користе књиге.
Подсетимо, министар Шарчевић је за наш лист нагласио да овакве корените промене са својим тимом уводи у образовни систем јер је „ред да већ једном стигнемо свет”.
– Није у питању условљавање Европе, сами смо се за то определили, да уредимо систем који је деценијама запуштан – истакао је Шарчевић.