Школски оброк углавном базиран на кифлама и буреку, пљескавицама, слаткишима и газираним соковима. По гојазности наша деца друга у Европи. Пецива се продају чак и у холовима школа.
Готово 80 одсто основаца и средњошколаца у Србији не једе довољно поврћа, тек сваки трећи малишан једе препоручену дозу воћа, а свега трећина на јеловнику има потребну количину млека и млечних производа. Ово су последњи подаци истраживања које је урадио Центар за здравље, вежбање и спортске науке.
Готово 80 одсто основаца и средњошколаца у Србији не једе довољно поврћа, тек сваки трећи малишан једе препоручену дозу воћа, а свега трећина на јеловнику има потребну количину млека и млечних производа. Ово су последњи подаци истраживања које је урадио Центар за здравље, вежбање и спортске науке.
Осим навика које су понели из куће, важан фактор у лошем резултату је школска ужина, која се, по правилу, своди на брзу храну, пецива, газиране сокове и слаткише. Као и чињеница да се ови производи нуде деци не само у околини, већ и у самим школама.
Тако нам и стижу поражавајуће бројке – чак 44 одсто малишана узраста од седам до 14 година гојазно је или предгојазно! Пре седам година овај проценат био је за трећину мањи.
– Ужина би требало да представља међуоброк, потребан појачан унос енергетских, градивних и заштитних материја услед веће психофизичке и хормонске активности – каже Сандра Василић, нутрициониста-дијететичар “Еуромедика”. – Колико су навике из куће лоше, али и надоградња у школама, сведоче све страшнији подаци о дечјој гојазности. Тренутно смо по овом обољењу на другом месту у Европи! Пекаре у холовима школа, па и у ширем круги око зграде, недопустиве су. Највећи кривци су родитељи, јер без обзира на убрзани темпо живота, на обавезе и презапосленост, морају да пронађу време и свом детету обезбеде здрав оброк, спакују и пошаљу ужину.
Да је највећа одговорност на родитељима слажу се и они сами, а то потврђују и директори школа. Иако се у склопу зграде ОШ “Иван Горан Ковачић” у Београду продају пецива, директор школе Миомир Драгаш тврди да су то тражиле управо маме и тате.
– Да деца, због незгодног положаја саме школе у центру града и надомак густог саобраћаја, не би излазили током великог одмора, родитељи су инсистирали да се ужина обезбеди у самој школи – каже Драгаш. – Покушали смо да та понуда буду пецива од хељдиног и других врста здравијег брашна, са свежим поврћем, али су такви сендвичи завршавали у кантама за смеће. Деца, једноставно, уз подршку својих родитеља, конзумирају пице, палачинке, бела пецива и сличну храну. Имали смо више пута радионице, едукативне трибине, апеловали на родитеље да сами деци шаљу ужину, али без успеха.
Здрава исхрана у вртићу у Земуну, Фото: М. Анђела
Како Драгаш каже, и у овој, као и већини других школа, барем у Београду, обезбеђен је ручак за ђаке од првог до четвртог разреда, чијим се менијима баве нутруционисти самих фирми које оброке спремају. Он сматра да је такав оброк, намењен деци која остају велики део дана у школи, а чине га супа, кувано јело и воћка или колач, много кориснији од других опција које су сада на снази. Судећи по коментарима ђака, ова храна је углавном неукусна и дража им је сува кифла него јело из школске кантине. Тако се већина образовних установа определила за пекаре у својим холовима.
Једини начин, сматра Ангелина Радуловић, представница Удружења “Родитељ”, јесте да се овим проблемом озбиљније позабаве министарства просвете и здравља.
– Као у многим европским земљама, и у Србији из ближе околине школа треба протерати брзу храну и не оставити деци или родитељима опцију да се купују пецива са маргарином, “смеће” у кесицама и, најгоре од свега, газирани сокови – сматра Радуловићева.
Тако нам и стижу поражавајуће бројке – чак 44 одсто малишана узраста од седам до 14 година гојазно је или предгојазно! Пре седам година овај проценат био је за трећину мањи.
– Ужина би требало да представља међуоброк, потребан појачан унос енергетских, градивних и заштитних материја услед веће психофизичке и хормонске активности – каже Сандра Василић, нутрициониста-дијететичар “Еуромедика”. – Колико су навике из куће лоше, али и надоградња у школама, сведоче све страшнији подаци о дечјој гојазности. Тренутно смо по овом обољењу на другом месту у Европи! Пекаре у холовима школа, па и у ширем круги око зграде, недопустиве су. Највећи кривци су родитељи, јер без обзира на убрзани темпо живота, на обавезе и презапосленост, морају да пронађу време и свом детету обезбеде здрав оброк, спакују и пошаљу ужину.
Да је највећа одговорност на родитељима слажу се и они сами, а то потврђују и директори школа. Иако се у склопу зграде ОШ “Иван Горан Ковачић” у Београду продају пецива, директор школе Миомир Драгаш тврди да су то тражиле управо маме и тате.
– Да деца, због незгодног положаја саме школе у центру града и надомак густог саобраћаја, не би излазили током великог одмора, родитељи су инсистирали да се ужина обезбеди у самој школи – каже Драгаш. – Покушали смо да та понуда буду пецива од хељдиног и других врста здравијег брашна, са свежим поврћем, али су такви сендвичи завршавали у кантама за смеће. Деца, једноставно, уз подршку својих родитеља, конзумирају пице, палачинке, бела пецива и сличну храну. Имали смо више пута радионице, едукативне трибине, апеловали на родитеље да сами деци шаљу ужину, али без успеха.
Здрава исхрана у вртићу у Земуну, Фото: М. Анђела
Како Драгаш каже, и у овој, као и већини других школа, барем у Београду, обезбеђен је ручак за ђаке од првог до четвртог разреда, чијим се менијима баве нутруционисти самих фирми које оброке спремају. Он сматра да је такав оброк, намењен деци која остају велики део дана у школи, а чине га супа, кувано јело и воћка или колач, много кориснији од других опција које су сада на снази. Судећи по коментарима ђака, ова храна је углавном неукусна и дража им је сува кифла него јело из школске кантине. Тако се већина образовних установа определила за пекаре у својим холовима.
Једини начин, сматра Ангелина Радуловић, представница Удружења “Родитељ”, јесте да се овим проблемом озбиљније позабаве министарства просвете и здравља.
– Као у многим европским земљама, и у Србији из ближе околине школа треба протерати брзу храну и не оставити деци или родитељима опцију да се купују пецива са маргарином, “смеће” у кесицама и, најгоре од свега, газирани сокови – сматра Радуловићева.
Без слаткиша до треће године
Међу највећим грешкама у исхрани деце је давање слаткиша пре треће године – каже нутрициониста-дијететичар Сандра Василић. – Оно што се малишанима усади до овог узраста је основа за касније навике, па зато до тада треба увести, пре свега, воће и поврће и научити децу шта је здрав оброк. И кад се почне са слаткишима, постоје “боље” и “лошије” варијанте. У прве спадају медењак, бакин колач, мед, пекмез, плазма, док треба избегавати чоколаде и, пре свега, бомбоне.
Извор: Новости
Можда ће вас интересовати
Kojoj, čijoj, gde….statistici? Link, molim?